Sedenje tokom dužih perioda može imati negativne posledice po zdravlje, kako fizičko, tako i mentalno. Istraživanje naučnika sa švedskog Instituta Karolinska pokazuje da postoji značajna povezanost između sedentarnih navika i rizika od demencije.
U studiji je učestvovalo više od 20.000 odraslih Šveđana, a fokus je bio na njihovoj fizičkoj aktivnosti i vremenu provedenom u mentalno aktivnom ili pasivnom sedenju. Istraživači su otkrili da aktivnosti poput pletenja ili rešavanja slagalica mogu neutralisati neke negativne efekte sedenja, dok pasivno gledanje televizije ili korišćenje društvenih mreža može povećati rizik od demencije.
Prema rečima Mats Halgrena, glavnog istraživača, dugotrajno sedenje i ležanje povećavaju rizik od različitih zdravstvenih problema, uključujući visok krvni pritisak i dijabetes. S druge strane, mentalna aktivnost se pokazala kao ključni faktor u zaštiti mozga.
Studija je otkrila da učesnici koji su više vremena provodili u mentalno aktivnom sedenju imali su manji rizik od demencije. Na primer, dodavanje jednog sata mentalno aktivnog ponašanja smanjuje rizik od demencije za četiri procenta, dok kombinovanje fizičke aktivnosti sa mentalnim aktivnostima smanjuje rizik za 11 procenata.
Osim toga, naučnici ističu da je važno smanjiti vreme provedeno u sedenju i povećati fizičku aktivnost kako bi se smanjio rizik od demencije. Ovo je posebno važno u vremenu kada tehnologija igra sve veću ulogu u našem svakodnevnom životu.
Za više informacija o zdravlju, možete pročitati i ovaj članak o namirnicama bogatim omega-3 masnim kiselinama ili ovde za ključne minerale za pravilno funkcionisanje štitne žlezde.
