Duboko ispod površine Bizmarkovog mora, severno od Papue Nove Gvineje, dogodila se snažna vulkanska erupcija koju su pratili sateliti američke svemirske agencije NASA. Snimci pokazuju ogromne oblake pare, morsku vodu neobične boje i velike mase vulkanskog kamenja koje je isplivalo na površinu.
Erupcija na slabo istraženom delu okeana
Erupcija je počela 8. maja 2026. godine na podvodnom vulkanskom grebenu poznatom kao Titan Ridge. Dno okeana u tom delu nije dovoljno detaljno kartirano, pa naučnici u početku nisu mogli pouzdano da utvrde gde se tačno nalazi otvor iz kojeg izbija užareni materijal.
Prve znake aktivnosti zabeležili su seizmometri, koji su registrovali seriju slabijih zemljotresa. Ubrzo zatim pojavili su se i dokazi vidljivi iz svemira.
Šta su pokazali satelitski snimci
Sateliti Landsat 9, Terra i Aqua zabeležili su dramatične promene na površini mora. Na fotografijama iz maja vide se veliki beli oblaci vodene pare koji se dižu iz okeana, dok je voda na pojedinim mestima poprimila izrazito zelenu i tirkiznu boju.
Promena boje povezana je sa vulkanskim materijalom koji je tokom erupcije dospeo u vodu. Satelitski instrumenti registrovali su i toplotne anomalije, što ukazuje na veliku količinu vrelog materijala relativno blizu površine.
Naučnike je posebno zainteresovalo to što se erupcija odvijala na području bez dovoljno preciznih mapa morskog dna. Površine Meseca i Marsa na mnogim mestima su detaljnije kartirane od dubokih delova Zemljinih okeana. Savremeni sateliti ipak omogućavaju da se vulkanska aktivnost prati i u takvim nepristupačnim oblastima.
NASA redovno objavljuje snimke vulkanske aktivnosti iz orbite. Na društvenim mrežama kružila je i objava o vulkanu Anak Krakatau u Indoneziji, čiji su oblaci pepela i gasova snimljeni instrumentom VIIRS na satelitu Suomi NPP.
Plutajuće kamenje stiglo do obale
Jedna od najupadljivijih posledica erupcije bila je pojava velikih plutajućih masa vulkanskog kamenja. Reč je o plovućcu, veoma laganoj i poroznoj steni koja nastaje kada se magma bogata gasovima brzo ohladi. Zbog velikog broja šupljina njeni komadi mogu da plutaju na vodi.
Tokom podvodnih erupcija velike količine plovućca mogu da se nagomilaju na površini i formiraju prostrane plutajuće slojeve, koje potom raznose okeanske struje. Upravo to se dogodilo u Bizmarkovom moru.
Početkom juna vulkansko kamenje stiglo je do obala Admiralitetskih ostrva i na pojedinim mestima prekrilo obalu i otežalo pristup vodi. Prema podacima NASA, najviše su bila pogođena ostrva Lu i Baluan, kao i delovi obale ostrva Manus. Naslage plovućca na nekim lokacijama dostizale su debljinu od nekoliko metara, što je stvaralo probleme lokalnom stanovništvu i pomorskom saobraćaju.
Da li može da nastane novo ostrvo?
Erupcija je otvorila i pitanje da li bi iz okeana moglo da izroni novo ostrvo. Naučnici NASA objašnjavaju da podvodne erupcije ponekad izbace dovoljno materijala da se on izdigne iznad nivoa mora. Sudbina takvih ostrva je neizvesna: neka opstaju dugo, a druga brzo nestaju zbog talasa, erozije i urušavanja nestabilnog vulkanskog materijala.
U trenutku prvih izveštaja NASA nije bilo potvrđeno da je u Bizmarkovom moru nastalo novo ostrvo. Naučnici su nastavili da prate promene satelitskim snimcima kako bi utvrdili kako se podvodna vulkanska struktura razvija.
Geološki aktivno područje
Bizmarkovo more nalazi se u izuzetno aktivnom delu Tihog okeana, gde pomeranje tektonskih ploča stvara uslove za česte zemljotrese i vulkansku aktivnost. U tom regionu je još 1972. godine zabeležena podvodna erupcija, oko 16 kilometara od mesta aktivnosti iz 2026. godine.
Prema kasnijim izveštajima vulkanoloških službi, aktivnost vulkana Titan Ridge tokom juna i početkom jula znatno je oslabila. Promene boje vode i ostaci plutajućeg vulkanskog materijala ipak su i dalje bili vidljivi.
Događaj pokazuje da se snažni geološki procesi mogu odvijati daleko od ljudskog pogleda. Zahvaljujući savremenim satelitima, naučnici danas mogu da prate pojave koje bi pre nekoliko decenija verovatno ostale neprimećene.
