Šta se dogodilo 4. novembra: od metroa u Londonu do Tutankamonove grobnice

Datum 4. novembar 2026. pada u sredu. Kroz istoriju su na ovaj dan zabeleženi događaji koji su menjali države, politiku, nauku i kulturu. Izdvojili smo one najvažnije, od srednjeg veka do danas.

Od srednjeg veka do 19. veka

• 1307. Švajcarski kantoni objavili su da ne priznaju vlast Habzburga, što se smatra začetkom kasnije švajcarske države.
• 1612. Dobrovoljačke jedinice iz Nižnjeg Novgoroda, koje su predvodili Kuzma Minjin i knez Dmitrij Požarski, krenule su ka Moskvi da iz nje proteraju Poljake. Pred narodnom vojskom nošena je ikona Kazanske Bogorodice, a zauzimanje Moskve pripisano je njenoj zaštiti. Poljaci su proterani, a taj datum se u savremenoj Rusiji obeležava kao Dan narodnog jedinstva.
• 1650. Rođen je engleski kralj Vilijam III. Za vreme njegove vladavine, od 1689. do 1702, jačali su građanski i poslovni krugovi, a Engleska je ponovo zauzela Irsku.
• 1847. Umro je nemački kompozitor i dirigent Feliks Mendelson, osnivač konzervatorijuma u Lajpcigu i istaknuti predstavnik romantizma. Kao pijanista debitovao je sa devet godina, prvu simfoniju napisao je sa 15, a scensku muziku za „San letnje noći“ sa 16. Među njegovim delima su simfonije „Škotska“ i „Italijanska“, uvertira „Hebridi“ („Fingalova pećina“), klavirski ciklus „Pesme bez reči“ i oratorijumi „Paulus“ i „Elijas“.

Prva polovina 20. veka

• 1890. U Londonu je otvorena prva linija podzemne električne železnice na svetu. Prvi metro na evropskom kontinentu otvoren je u Budimpešti 1896.
• 1916. Rođen je američki novinar Volter Kronkajt, dugogodišnji urednik Si-Bi-Esa, koji je jednom prilikom nazvan „čovekom kome se u Americi najviše veruje“.
• 1918. U Prvom svetskom ratu poginuo je engleski pesnik Vilfred Oven, čija se poezija ubraja u najsnažnije osude ratnih zverstava. Imao je velik uticaj na Vistena Hjua Odna i Stivena Spendera.
• 1918. Sile Antante pristale su na uslove kapitulacije Nemačke, zasnovane na „14 tačaka“ američkog predsednika Vudroa Vilsona.
• 1921. U atentatu je ubijen japanski premijer Takaši Hara.
• 1922. U Dolini kraljeva kod Luksora engleski arheolog Hauard Karter otkrio je grob faraona Tutankamona.
• 1931. Društvo naroda optužilo je Japan zbog agresije na Mandžuriju. Japan je tu organizaciju napustio u martu 1933, kao odgovor na osudu svetske javnosti.
• 1932. Rođen je Žarko Petrović, kompozitor, pisac i pesnik. Hit „Sve moje jeseni su tužne“ komponovao je 1955, sa 23 godine, a pesma je prepevana na čak 30 jezika. Sarađivao je sa nizom muzičara i pevača iz bivše Jugoslavije, pisao muziku za pozorište, dokumentarne filmove, balet i decu i autor je preko 600 aranžmana. Popularne su i kompozicije „Dve crvene ruže“ i „Serenada Beogradu“. Predano je sakupljao i pesme i materijale o Solunskom frontu i učešću Srbije u Prvom svetskom ratu.
• 1939. Na zahtev predsednika Frenklina Ruzvelta, Kongres SAD usvojio je zakon o prodaji ratnog materijala po principu „plati pa nosi“, što je bio prvi korak SAD ka ulasku u Drugi svetski rat. Marta 1941. zamenio ga je zakon o zajmu i najmu, sa još većim povlasticama za zemlje koje su se borile protiv nacizma.

Drugi svetski rat i posleratne decenije

• 1942. Britanska Osma armija generala Bernarda Montgomerija pobedila je kod El Alamejna u Egiptu nemačko-italijanske snage, čija je okosnica bio Afrički korpus generala Ervina Romela, posle 12 dana ogorčenih borbi. Četiri dana kasnije usledilo je iskrcavanje saveznika u severnoj Africi, a u maju 1943. sile Osovine su u Africi potpuno poražene.
• 1942. Kod Vršca, u selu Pavliš, poginuo je Žarko Zrenjanin, rukovodilac ustanka u Banatu i sekretar Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu, opkoljen od nemačke okupatorske policije.
• 1950. Doneta je Evropska konvencija o ljudskim pravima.
• 1952. Republikanac Dvajt Ajzenhauer, bivši general, pobedio je na predsedničkim izborima u SAD i na toj funkciji ostao dva mandata.
• 1956. Umro je srpski arheolog Miloje Vasić, jedan od osnivača arheologije u Srbiji, profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Njegovo životno delo je iskopavanje preistorijskog naselja Vinča. Objavio je više od sto naučnih radova, među kojima su „Preistorijska Vinča I–IV“, „Žiča i Lazarica“ i „Jonska kolonija Vinča“.
• 1956. Sovjetska armija ugušila je pobunu u Mađarskoj. Umesto Imrea Nađa, koji je sklonište potražio u ambasadi Jugoslavije, na čelo vlade došao je Janoš Kadar. Otpor je mestimično trajao još oko nedelju dana.
• 1966. Najgore poplave u istoriji Italije pogodile su trećinu teritorije zemlje. U Firenci je znatno stradalo dragoceno kulturno blago.
• 1976. Britanska vlada predložila je nezavisnost Rodezije, današnjeg Zimbabvea, pod vladavinom crnačke većine od 1. marta 1978. Od aprila 1980. zemlja je međunarodno priznata kao Zimbabve, pod vođstvom Roberta Mugabea.

Poslednje decenije 20. veka

• 1979. Islamski studenti u Teheranu zauzeli su ambasadu SAD i 52 službenika držali kao taoce 444 dana, tražeći izručenje zbačenog šaha Reze Pahlavija, koji se tada lečio u Kairu.
• 1980. Za predsednika SAD izabran je republikanac Ronald Regan, koji je na funkciji ostao dva mandata, pošto je pobedio i na izborima 1984.
• 1983. U Libanu je poginulo više od 40 izraelskih vojnika u eksploziji kamiona punog eksploziva, koju je izazvao napadač samoubica.
• 1984. Na prvim slobodnim izborima u Nikaragvi pobedio je Sandinistički front sa 68 odsto glasova.
• 1995. Ubijen je izraelski premijer Jicak Rabin dok je napuštao mirovni miting u Tel Avivu; atentator je bio jevrejski student Jigal Amir. Rabin je bio na čelu vlade od 1974. do 1977. i od 1992. do smrti. Kao mlad borio se u pokretu Palmah, 1948. je komandovao brigadom, a 1964. postao je načelnik generalštaba i imao je važnu ulogu u pobedi u ratu 1967. Posle povratka na vlast 1992. postao je jedan od arhitekata mirovnog procesa na Bliskom istoku.

Noviji događaji

• 2008. Umro je američki književnik Majkl Krajton, po profesiji lekar, autor bestselera „Park iz doba Jure“ i „Sfera“. Njegove knjige prodate su u više od 150 miliona primeraka. Proslavio se romanom „Andromedin soj“ (1969), a među poznatim delima su i „Izgubljeni svet“, „Kongo“, „Plen“ i „Gospodar gena“. Bio je jedan od scenarista filmova „Park iz doba Jure“ i „Tvister“, a 1996. osvojio je nagradu Emi za rad na seriji „Urgentni centar“.
• 2018. U Novoj Kaledoniji održan je referendum o statusu tog pacifičkog arhipelaga, na kojem je većina građana odlučila da ostane u sastavu Francuske. Ostrva su od 1853. do 1946. bila francuska kolonija, a potom prekomorska teritorija sa posebnim statusom.
• 2025. U požaru u domu za stare u Tuzli, u Bosni i Hercegovini, poginulo je 17 osoba, a više od 30 je povređeno.
• 2025. Zohran Mamdani, imigrant indijskog porekla rođen u Ugandi, izabran je za gradonačelnika Njujorka.