Rat u Ukrajini ušao je u 1.713. dan. Ruske snage su tokom noći izvele nove udare na ukrajinska energetska postrojenja, dok se istovremeno nastavljaju diplomatske aktivnosti u Berlinu i Vašingtonu. Prema navodima portala B92.net, Harkov je napadnut balističkim raketama i navođenim avio-bombama, a ima mrtvih i povređenih.
Napadnute tri termoelektrane
Ukrajinska energetska kompanija DTEK saopštila je da su desetine raketa i dronova tokom noći pogodile tri njene termoelektrane. Oprema je ozbiljno oštećena, a postrojenja su prestala sa radom. Prema podacima iz izvora, Rusija je u toku noći lansirala 289 dronova, 17 balističkih i 59 krstarećih raketa. Iz kompanije navode da nijedan radnik nije povređen.
Na društvenim mrežama objavljen je snimak koji, prema opisu autora, prikazuje udar ruskih krstarećih raketa H-101 na termoelektranu Dnjeprovska u Dnjepropetrovskoj oblasti.
Poginuli i u napadu na automobil u Zaporoškoj oblasti
Iz pres-službe Zaporoške nuklearne elektrane saopšteno je da su dve osobe, među njima i zaposlena u elektrani, poginule u napadu ukrajinskog drona na automobil u pokretu u Zaporoškoj oblasti. Kako se navodi, to je treći zaposleni koji je stradao u poslednje dve nedelje, a od aprila ove godine ukupno je poginulo 13 radnika. Agencija RIA Novosti prenosi da elektrana ove napade naziva ciljanim terorizmom. Zaporoška elektrana u Energodaru najveća je nuklearna elektrana u Evropi, a bezbednost u njenoj okolini više puta je bila predmet upozorenja.
Zelenski i Merc u Berlinu
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski boravio je u Berlinu, gde je razgovarao sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom. Merc je najavio da će Nemačka Ukrajini pružiti zimski paket podrške, kao i da će u bliskoj budućnosti, zajedno sa Francuskom i Ujedinjenim Kraljevstvom, biti održan samit Koalicije voljnih u Berlinu. Prema njegovim rečima, lideri će razgovarati o daljoj pomoći Ukrajini, bezbednosnim garancijama nakon rata i unapređenju mirovnog procesa. Merc je potvrdio da je Nemačka spremna da pruži garancije nakon prekida vatre.
Merc je poručio i da Rusija mora da pokaže ozbiljnost u nameri da postigne prekid vatre i mirovni sporazum na pregovorima koji će naredne nedelje biti održani u Abu Dabiju.
Obraćajući se na Berlinskoj bezbednosnoj konferenciji, Zelenski je ocenio da bi uloga Sjedinjenih Država u međunarodnoj bezbednosti mogla dodatno da se smanji, zbog čega Evropa, kako je rekao, mora da preuzme veću odgovornost, a to nije moguće bez Nemačke.
Zelenski o pozivu Putinu u Kijev
Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Mercom Zelenski je odbacio ideju o pozivanju ruskog predsednika Vladimira Putina u Kijev. „Mi ne pozivamo Putina u Kijev. Oni su kod nas došli 2022. godine bez poziva“, rekao je on. Prema njegovim rečima, pozivi koje nijedna strana ne bi prihvatila samo ometaju suštinsku diplomatiju. Takođe je upozorio da bi telefonski razgovor Moskva mogla da iskoristi kako bi izbegla sastanak uživo, a od Putina je, kako je naveo, očekivao još jedno „istorijsko predavanje“ umesto konkretnih koraka ka kraju rata.
Sastanak kod Melanije Tramp
Prema informacijama izvora upoznatog sa pripremama, Ukrajinu će na sastanku sa prvom damom SAD Melanijom Tramp, zakazanom za 5. novembar u Beloj kući, predstavljati ombudsman Dmitro Lubinec i šef poslaničke grupe stranke Sluga naroda David Arahamija. Rusiju će, prema agenciji Ukrinform, predstavljati specijalni izaslanik ruskog predsednika Kiril Dmitrijev i ruska ombudsmanka Jana Lantratova.
Sastanak će, prema ranijoj najavi Melanije Tramp, biti posvećen primirju u Oleškiju, gradu u Hersonskoj oblasti pod ruskom kontrolom, kao i humanitarnoj misiji sprovedenoj na tom području. Ukrajinska delegacija koja je učestvovala u toj misiji vratila se 31. oktobra na teritoriju pod kontrolom Ukrajine.
Optužnica protiv bivše portparolke
Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) i Kancelarija glavnog tužioca saopštile su da su bivšu portparolku predsednika Zelenskog, Juliju Mendel, u odsustvu obavestile o sumnji za veleizdaju i opravdavanje ruske agresije na Ukrajinu.
Povezane vesti o situaciji u regionu možete pročitati i u tekstu o ruskom predlogu o proširenju bezbednosne zone.
