Na današnji dan, 2. novembar: od Balfurove deklaracije do referenduma o ustavu Srbije 2006

Danas je ponedeljak, 2. novembar 2026. godine. Na ovaj datum u istoriji su se dogodili brojni događaji, rođeni su i preminuli poznati umetnici, naučnici i državnici. Donosimo pregled najvažnijih.

Važni istorijski događaji

• 1721. – Petar Veliki proglašen je za imperatora Rusije, čime je titula car zamenjena titulom imperator. Ruski monarsi su je zvanično nosili sve do 1917. godine.
• 1789. – U Francuskoj je konfiskovana sva imovina rimokatoličke crkve.
• 1917. – Velika Britanija se Balfurovom deklaracijom založila za osnivanje jevrejske države u Palestini. Prvi strani suveren koji je podržao tu deklaraciju bio je srpski kralj Petar I Karađorđević.
• 1930. – Haile Selasije I krunisan je za cara (negusa) Etiopije.
• 1938. – Na osnovu Prve bečke arbitraže, Hortijeva Mađarska zaposela je južnu Slovačku, iskoristivši nemačku okupaciju Sudeta.
• 1944. – Centralni komitet Bugarske radničke partije (komunista) u pismu Josipu Brozu Titu priznao je krivicu zbog zločina bugarskih okupatora u Jugoslaviji tokom Drugog svetskog rata.
• 1953. – Pakistan je odlukom skupštine promenio ime u Islamska republika Pakistan.
• 1958. – Poslednji britanski vojnici napustili su Jordan.
• 1963. – U vojnom udaru u Južnom Vijetnamu ubijen je predsednik Ngo Din Dijem.
• 1964. – U Saudijskoj Arabiji svrgnut je kralj Saud, a za kralja je proglašen princ Fejsal.
• 1976. – Za predsednika SAD izabran je demokrata Džimi Karter.
• 1978. – Dvojica sovjetskih kosmonauta vratila su se sa broda „Saljut 6“ na Zemlju, postavivši rekord boravka u vasioni: 139 dana i 14 časova.
• 1990. – Skupština Mozambika usvojila je novi ustav kojim je uspostavljena višepartijska demokratija.
• 1994. – Više od 430 osoba poginulo je na jugu Egipta u požaru posle eksplozije velikog skladišta nafte.
• 1995. – Bivši ministar odbrane Južne Afrike Magnus Malan i 19 penzionisanih viših oficira uhapšeni su zbog optužbi da su bili umešani u ubistva u doba aparthejda.
• 1998. – Uragan „Mič“ utihnuo je posle sedmice razaranja u Centralnoj Americi, u kojoj je stradalo najmanje 9.000 ljudi, najviše u Hondurasu i Gvatemali.
• 2003. – Sveštenik Džin Robinson postavljen je za episkopa američke episkopalne crkve iako se javno izjasnio kao homoseksualac.
• 2005. – U eksploziji automobila-bombe kod džamije u iračkom gradu Musajibu poginulo je 29, a povređeno 62 osobe.
• 2006. – Republička izborna komisija proglasila je konačne rezultate referenduma o novom ustavu Srbije: izlaznost je bila 54,91 odsto, odnosno 3.645.517 birača, a ustav je dobio 3.521.724 glasa, što je podrška 53,04 odsto upisanih birača.
• 2020. – U terorističkom napadu u Beču poginulo je pet osoba, a 23 su povređene. Napadač Kujtim Fejzulaj pucao je na goste kafea i restorana na više lokacija, a likvidirala ga je policija.

Rođeni na današnji dan

• 1755. – Marija Antoaneta, francuska kraljica, supruga Luja XVI i kći carice Marije Terezije. Upamćena je po rečenici „Ako nemaju hleba, nek jedu kolače“, koju najverovatnije nikada nije izgovorila. Pogubljena je na giljotini nakon suđenja.
• 1766. – Jozef Radecki, austrijski feldmaršal češkog porekla i vojni reformator. Čuveni marš Johana Štrausa posvećen je upravo njemu.
• 1815. – Džordž Bul, engleski matematičar, tvorac Bulove algebre, ključne za razvoj računara. Bio je samouk, a 1849. postao je profesor matematike na koledžu u Korku, gde je napisao delo „Istraživanja zakona mišljenja“.
• 1891. – Milan Budimir, srpski klasični filolog, član Srpske kraljevske akademije i profesor Beogradskog univerziteta, autor dela „O Ilijadi i njenom pesniku“ i „Grci i Pelasti“.
• 1906. – Lukino Viskonti, italijanski reditelj i jedan od začetnika neorealizma, autor filmova „Zemlja drhti“, „Gepard“, „Sumrak bogova“ i „Smrt u Veneciji“.
• 1911. – Odisej Eliti (Odisej Alepudelis), grčki pesnik i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1979. godine.

Preminuli na današnji dan

• 1647. – Patrijarh srpski Pajsije Janjevac, bibliofil i pisac. Na patrijaršijskom tronu bio je od 1614, a odmerenom politikom postigao je snošljiviji odnos turskih vlasti prema Srbima. Pisao je biografije i crkvene pesme i obnovio više hramova.
• 1923. – Stevan Aleksić, srpski slikar, koji je obnavljao ikone i freske u crkvama u Temišvaru, Vukovaru, Novom Sadu i Modošu, a najobimniji rad ostavio je u Preobraženskoj crkvi u Pančevu.
• 1945. – Narodni heroj Petar Drapšin, general i dobrovoljac u Španskom građanskom ratu, koji je zvanično poginuo u nesrećnom slučaju. Komandovao je 12. divizijom, Šestim udarnim korpusom i Četvrtom armijom.
• 1949. – Kosta Manojlović, srpski kompozitor i etnomuzikolog, prvi rektor Muzičke akademije u Beogradu.
• 1950. – Džordž Bernard Šo, pisac irskog porekla i nobelovac iz 1925, autor dela „Pigmalion“, „Major Barbara“ i „Sveta Ivana“.
• 1962. – Stevan Jakovljević, srpski pisac i botaničar, rektor Univerziteta u Beogradu od 1945. do 1950, autor „Srpske trilogije“.
• 2004. – Šeik Zajed bin Sultan el Nahajan, predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata od osnivanja unije 1971. godine. Istog dana u Amsterdamu je ubijen holandski filmski i književni stvaralac Teo van Gog.
• 2007. – Igor Mojsijev, ruski koreograf, osnivač Državnog akademskog ansambla narodnih igara i prve profesionalne škole narodnih igara na svetu.
• 2008. – Borivoje Bora Ivković, dugogodišnji predsednik Biciklističkog saveza Srbije i direktor trke „Kroz Srbiju“, koju je obnovio 1963.
• 2014. – Veljko Kadijević, general i poslednji ministar odbrane SFRJ, na toj funkciji od 1988. do 1992. godine.
• 2015. – Petar Lalović, srpski filmski reditelj, scenarista i snimatelj, autor oko 200 dokumentarnih filmova, među kojima su „Poslednja oaza“ i „Beogradska oaza“.
• 2025. – Radomir Putnik, srpski pisac, dramaturg, teatrolog i kritičar, nekadašnji glavni urednik Umetničkog programa RTS-a i direktor Drame Narodnog pozorišta u Beogradu.