Dvodnevni razgovori delegacija Ukrajine, Sjedinjenih Država i Rusije, održani 10. i 11. novembra u Abu Dabiju, okončani su bez dogovora o prekidu vatre. Najvažniji rezultat je sporazum o razmeni zarobljenika, dok ključna politička i teritorijalna pitanja ostaju otvorena.
„Dogovorili smo najveće humanitarno oslobađanje zarobljenika, a sutra ćemo utvrditi tačan broj“, izjavio je Džared Kušner, predstavnik predsednika SAD, nakon pregovora. Kušner i specijalni izaslanik Stiv Vitkof otputovali su potom u Moskvu, gde je zakazan njihov susret s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ranije je pominjao razmenu po principu „1.000 za 1.000“ ili „1.500 za 1.500“ ljudi. Ruska strana je navela da bi do razmene velikih razmera moglo doći u naredne dve do tri nedelje. Zelenski je na Telegramu naveo da se razgovaralo i o bezbednosnim garancijama, uz poruku da prvi korak treba da bude okončanje rata i garancije bezbednosti za Ukrajinu. Dodao je da Evropa treba da bude zastupljena u svakoj fazi diplomatskog procesa.
Humanitarni ishod kao glavni rezultat
Stručnjaci koje je konsultovao DW slažu se da je glavni ishod humanitarne prirode. Artjom Bronšukov iz ukrajinskog istraživačkog centra „Politika“ ocenjuje da je sporazum o razmeni zarobljenika veliki korak napred, ali podseća da su očekivanja bila skromna i da je ukrajinska delegacija naglašavala da je reč o pripremnoj fazi.
Pavlo Lakijčuk iz centra „Strategija XXI“ razmenu vidi kao veoma konkretan rezultat i smatra da zbog toga vredi nastaviti razgovore. Prema stručnjacima, pravi pomak bilo bi oslobađanje civilnih zatvorenika s teritorija okupiranih od 2014. godine, posebno s Krima, koji se godinama nalaze u ruskim zatvorima.
Različite ocene o toku razgovora
David Arahamija, šef poslaničke grupe stranke „Sluga naroda“ i član ukrajinske delegacije, pozitivno je ocenio trilateralne razgovore i izrazio nadu da bi dogovor mogao biti postignut do kraja godine. Po njegovim rečima, Rusi su stigli sa veoma strogim instrukcijama, ali je američki pristup, usmeren na stanje posle rata za obe zemlje, otvorio prostor za produktivniju saradnju.
Julija Osmolovska iz kijevske kancelarije centra „Globsek“ upozorava da pozitivne izjave diplomata ne treba tumačiti previše optimistički, jer su fraze poput „konstruktivni razgovori“ standardni diplomatski jezik. Navodi i procenu 71 ukrajinskog stručnjaka za bezbednost i odbranu, objavljenu tokom leta, prema kojoj je verovatnoća mirovnog sporazuma ili bar prekida vatre ove ili sledeće godine svega 19 odsto. Prema njenoj oceni, trenutna situacija liči na pokušaj svih strana da zadrže privid snage i napretka.
Bronšukov smatra da su ovakvi sastanci za Moskvu taktika dobijanja na vremenu i pokušaj da se američkoj administraciji ponude prazna obećanja u nadi da će dobiti dalje ustupke, poput ukidanja sankcija na ruski dizel.
Teritorijalna pitanja ostaju otvorena
Pregovorima su prethodili izveštaji pojedinih zapadnih medija o novim teritorijalnim predlozima SAD. „Ekonomist“ je pisao o ideji promene administrativnih granica Donjecke i Luganske oblasti. Član ukrajinske delegacije izjavio je da nikada nije bilo reči o ustupcima koji se tiču teritorija koje je okupirala Rusija, a Vašington nije dao zvaničan komentar.
Kirilo Budanov, član delegacije i zvaničnik u Kancelariji predsednika Ukrajine, odbio je da kaže da li je Rusija insistirala na povlačenju ukrajinskih trupa iz Donbasa. Kako je rekao, teme razgovora ostaju za pregovaračkim stolom, a javnosti će biti saopšten tek ishod.
Šef ruske delegacije Vladimir Medinski izjavio je da će „svaki pedalj naše zemlje biti vraćen Rusiji, na ovaj ili onaj način“. Putin, pored Krima, koji je Rusija anektirala 2014. godine, ističe pravo na celokupne teritorije četiri ukrajinske oblasti – Donjecke, Luganske, Zaporoške i Hersonske – iako nad njima Moskva nema potpunu vojnu kontrolu.
Bronšukov ocenjuje da se Putin ne bori za pojedina sela, već za geopolitički uticaj. Pominje i predlog da Ukrajina povuče trupe iz dela Donbasa koji kontroliše, a da to područje postane „slobodna ekonomska zona“, uz upozorenje da bi ona vrlo brzo prešla pod rrusku kontrolu. Lakijčuk postavlja pitanje zašto bi se Putin zaustavio na promeni administrativnih granica i smatra da američki pregovarači korak po korak traže jednostrane ustupke od Ukrajine, bez zahteva prema Rusiji.
Osmolovska ocenjuje da bi takva ideja bila rizična za ukrajinsko rukovodstvo, jer javnost za to nije spremna. Podseća da je nakon prošle teške zime, obeležene nestašicama struje i grejanja, samo pet odsto Ukrajinaca bilo spremno na ustupke Rusiji u zamenu za prestanak napada na energetski sektor.
Šta sledi
Nakon Moskve, prema rečima Zelenskog, Kijev će u Dablinu uskladiti stavove sa Amerikancima. Novi trilateralni sastanci za sada nisu najavljeni.
Bronšukov navodi da će, dok se mir ne bude tražio stvarnim pritiskom na Rusiju, ovi sastanci ostati bez suštinskog sadržaja, uz mogućnost taktičkih dogovora u oblasti humanitarnih napora, razminiranja ili otvaranja Crnog mora za ukrajinski izvoz. Osmolovska smatra da će strane pre ili kasnije morati da priznaju da su pregovori u slepoj ulici, nakon čega bi se vratile vojnim dejstvima. Lakijčuk, s druge strane, smatra da pregovore treba nastaviti makar radi povratka zarobljenika i uveren je da će Evropljani „uvek biti tu“, jer je reč o bezbednosti čitavog kontinenta.
