Južnokorejski kontejnerski brod je u oktobru završio plovidbu do zapadne Evrope preko Severnog ledenog okeana, duž severne obale Rusije. Putovanje je ponovo otvorilo pitanje da li Seul ovu rutu može da koristi kao trgovinsku prečicu ka evropskim tržištima.
Brod je put od Busana do Roterdama i nazad, uz dodatna pristaništa, prešao za 50 dana. To je najmanje deset dana brže nego uobičajenom najkraćom rutom kroz Suecki kanal. Severni morski put kraći je za oko 7.000 kilometara i zaobilazi nestabilno područje Bliskog istoka.
Kraći rokovi isporuke, međutim, ne moraju da naiđu na odobravanje u zapadnoevropskim prestonicama. Prema ocenama analitičara, zemlje koje se protive ruskoj invaziji na Ukrajinu strahuju da južnokorejski predsednik Li Džae Mjung želi da ojača ekonomske odnose Seula i Moskve, što bi išlo nasuprot naporima Kijeva i zapadnih saveznika da izoluju Rusiju.
Klimatske promene otvaraju Severni morski put
Brod „Panstar akro“ isplovio je iz Busana 22. avgusta. Ploveći oko Rusije stigao je do luke Felikstou na istoku Engleske, zatim do Roterdama u Holandiji i Gdanjska u Poljskoj, a potom se istim putem vratio kući.
Severni morski put decenijama je bio teško prohodan zbog leda oko Severnog pola. Kako se led povlači usled klimatskih promena, plovidba postaje izvodljivija, iako trgovačkim brodovima često i dalje treba pratnja ledolomaca.
Prema podacima Arktičkog saveta, u koji ulaze SAD, Rusija, Kanada, Norveška, Švedska, Finska, Danska i Island, prošle godine je na Arktiku plovilo rekordnih 1.812 brodova, što je oko 40 odsto više nego pre desetak godina.
Džozef Kristanto, analitičar pomorske bezbednosti u Školi za međunarodne studije „S. Radžaratnam“ u Singapuru, ocenjuje da ruta ima „značajan ekonomski potencijal“ za Južnu Koreju jer je bliže povezuje s ključnim evropskim tržištima i zaobilazi vode Indijskog okeana u kojima je plovidba otežana. Prema njegovim rečima, razvoj rute mogao bi da smanji troškove i trajanje prevoza, ojača položaj Busana kao regionalnog pomorskog čvorišta i otvori mogućnosti za južnokorejsku brodogradnju.
Vlada u Seulu predstavila je plan da do 2030. uspostavi redovne komercijalne linije na Severnom putu, a nedavna plovidba bila je test.
Strah od strateške zavisnosti od Rusije
Kristanto upozorava da bi Severni morski put, ako postane prioritetna ruta južnokorejske trgovine s Evropom, „mogao da stvori novi oblik strateške zavisnosti od Rusije“, budući da Moskva ima znatnu kontrolu nad plovidbom duž svoje arktičke obale. Rusija bi, kako navodi, mogla da vrši pritisak propisima i uslovima pružanja pomoći ledolomaca.
Zabrinutost evropskih diplomata, dodaje on, ne ograničava se samo na morski put. Ona se odnosi i na navodnu isporuku oko 165.000 tona prerađenog goriva Rusiji u avgustu, i to ruskim tankerima pod zapadnim sankcijama. Sve se to događa dok Pjongjang, glavni protivnik Seula, šalje vojnike da pomognu Rusiji u ratu protiv Ukrajine.
Spor Seula i Kijeva
Andrej Lankov, profesor istorije i međunarodnih odnosa na Univerzitetu Kukmin u Seulu, kaže da je Južna Koreja veoma zainteresovana za pristup Severnom morskom putu, jer je ruta koja ranije nije bila upotrebljiva sada dostupna i ekonomski opravdana. Istovremeno, po njegovoj oceni, Seul pokušava da pošalje signal ruskoj vladi da je spreman da održava odnose.
To se poklapa sa zahlađenjem odnosa Seula i Kijeva. Spor je počeo u septembru, kada je predsednik Volodimir Zelenski u obraćanju Generalnoj skupštini UN potvrdio da su dvojica severnokorejskih vojnika, zarobljenih u Ukrajini, prebačena u Južnu Koreju. Seul je oštro reagovao i optužio Zelenskog da je prekršio dogovor da prebacivanje ostane tajna. Zatražio je izvinjenje, a na kraju je povukao i deo diplomata iz Kijeva.
Lankov smatra da je Južna Koreja spor delimično možda i namerno dramatizovala, jer joj to omogućava da se distancira od Kijeva i odupre pritiscima da pruži materijalnu pomoć Ukrajini. Moskva bi, kaže on, takav stav blagonaklono posmatrala i mogla bi da uzvrati tako što Severnoj Koreji ne bi davala naprednu vojnu tehnologiju.
Oprezan korak po korak
Prema Lankovu, Južna Koreja sada želi da ostane ispod radara, ispita mogućnosti i pripremi se za vreme kada se rat završi i sankcije Rusiji budu ukinute. To je pre svega ekonomski plan, ali Seul se nada i da bi saradnjom s Moskvom mogao da spreči dodatne isporuke oružja Severnoj Koreji.
Kristanto takođe očekuje da će Seul postupati oprezno. Malo je verovatno da će odustati od inicijative, posebno zbog sve većeg interesovanja Kine za plovidbu Arktikom, ali će nastojati da izbegne nepotrebno zaoštravanje odnosa sa zapadnim partnerima. Kako zaključuje, Južna Koreja ne mora nužno da bira između Rusije i Zapada, već pokušava da sačuva potencijalno vrednu ekonomsku priliku bez ugrožavanja ključnih strateških odnosa.
