Ilze Ajgner, dugogodišnja bavarska političarka iz redova Hrišćansko-socijalne unije (CSU), mogla bi postati prva žena na čelu Nemačke. Opisuju je kao pristupačnu i srdačnu osobu, bez velikih poza i političkog prenemaganja, koja rado razgovara sa građanima i ne krije bliskost sa ljudima.
Ministarka koja je prošla kroz brojne krize
Funkcija savezne ministarke za zaštitu potrošača važi za jednu od najnezahvalnijih u nemačkoj politici. Kada je 2008. preuzela to ministarstvo u vladi Angele Merkel, Ajgnerova se suočila sa nizom ozbiljnih kriza: epidemijom bakterije EHEC povezanom sa proklijalim semenkama, skandalom sa dioksinom u jajima i aferom sa konjskim mesom u lazanjama.
U takvim okolnostima najvažnije je bilo upravljanje krizom. Pokretala je mere, pregovarala na nivou Evropske unije i obezbeđivala obeštećenje za poljoprivrednike. Opozicija ju je ipak nazivala „ministarkom najava“. Politički je preživela sve te skandale, iako su se neki ministri u prošlosti povlačili i zbog manjih problema.
Kada nije bilo kriza, ministarstvo je vodila pragmatično i blisko svakodnevnom životu građana. U kampanji protiv bacanja hrane pod sloganom „Predobro za smeće“ savetovala je, na primer, da se stari hleb zamrzne ili iskoristi za pripremu tradicionalnih jela.
Od lokalne politike do vrha CSU
Interesovanje za politiku razvila je u porodici u kojoj su se redovno vodile društvene i političke rasprave. Otac, po zanimanju električar, bio je član opštinskog veća u Feldkirhenu-Vesterhamu u Gornjoj Bavarskoj kao predstavnik CSU. Kada se povukao iz lokalne politike, ćerka ga je 1990. nasledila. Sama kaže da su „gotovo predali funkciju jedno drugom“.
Prvim političkim uspehom smatra uvođenje autobuske linije za mlade koja je povezivala okolna sela sa Rozenhajmom. Stariji odbornici tada su smatrali da mladi treba da ostanu kod kuće, ali linija „Rozenhajmer noćni ekspres“ saobraća i danas.
Ajgnerova je najmlađa od četiri ćerke i često naglašava koliko su joj značile starije sestre. Interesovanje za tehniku pokazivala je još kao dete. Kasnije se pitala da li bi do toga došlo da je imala brata, jer veruje da bi se deda tada možda više bavio tehničkim poslovima sa dečakom nego sa njom.
Netipičan put i rivalstvo sa Zederom
Za razliku od mnogih nemačkih političara, Ajgnerova nije završila gimnaziju niti studirala pravo. Tokom leta su se iz CDU čuli glasovi da bi na čelu države trebalo da bude pravnik ili pravnica, što su mnogi protumačili kao prikrivenu kritiku njene kandidature. Ona na takve komentare nije odgovarala.
Uzdržana je ostala i prema nagađanjima o kandidaturi za predsednicu Nemačke. Otkako ju je bavarski premijer i predsednik CSU Markus Zeder prvi put javno pomenuo kao moguću kandidatkinju, odgovara: „Ima i gorih stvari od toga da vas smatraju pogodnom osobom.“
Političku karijeru gradila je uporedo sa Zederom. Oboje su 1994. ušli u Bavarski parlament. Zeder je važio za političkog štićenika Edmunda Štojbera, a Ajgnerova je dobila nadimak „prestolonaslednica“ Horsta Zehofera. Godine 2008. nasledila je Zehofera na mestu savezne ministarke poljoprivrede. Kasnije ju je Zeder, kao bavarski premijer, vratio u Minhen i poverio joj resor privrede i mesto zamenice predsednika bavarske vlade. Tada se verovalo da je u dobroj poziciji da 2018. nasledi Zehofera na čelu stranke i vlade.
Zeder je do tada izgradio snažnu mrežu podrške u CSU. Ajgnerova je pokušala da članovima stranke obezbedi pravo da o nasledniku odlučuju unutarstranačkim glasanjem, ali njen predlog nije prošao. Zeder je postao premijer, a ona predsednica Bavarskog parlamenta. Rivalstvo između njih nikada nije sasvim nestalo.
Dosledan stav prema AfD
Ajgnerova nikada nije važila za glavnog ideologa CSU, ali uživa veliku popularnost u stranci. Kao predsednica Bavarskog parlamenta od 2018. postepeno je stekla poštovanje i van stranačkih granica.
Prema krajnje desničarskoj AfD pokazivala je malo tolerancije. Predsednici poslaničkog kluba te stranke Katrin Ebner-Štajner isključila je mikrofon kada se nije pridržavala parlamentarnih pravila.
Na toj funkciji pronašla je svoju političku ulogu. Podsticala je dijalog sa građanima, govorila o društvenoj koheziji i značaju demokratije, putovala u Srebrenicu i izražavala solidarnost sa majkama žrtava.
To su ujedno i zadaci nemačkog predsednika. Ako Ajgnerova krajem januara zaista bude izabrana za prvu predsednicu u istoriji Nemačke, što se, prema izvoru, smatra prilično izvesnim nakon što je kancelar Fridrih Merc podržao njenu kandidaturu, na tu funkciju doći će sa bogatim iskustvom u predstavljanju države i obavljanju najviših političkih dužnosti.
