Nakon hapšenja vlasnika Alta banke Davora Macure zbog iznošenja 380 miliona evra iz trezora banke, deo javnosti je to dočekao s odobravanjem. Međutim, posledice te afere osećaju i građani koji nisu imali nikakve veze s njom. Jedan od njih se obratio listu „Politika” i ispričao kako je ostao bez novca od prodatog stana.
Prodao stan, novac završio u Alta banci
Čitalac, koji se potpisao inicijalima M. J., navodi da je u Beogradu posedovao jednosoban stan koji je prodao da bi rešio stambeno pitanje svoje porodice. Odlučio je da kupi novogradnju, a novac od prodaje planirao je da iskoristi kao učešće za stambeni kredit.
Pošto je investitor zgrade imao račun u Alta banci, otvorio je devizni račun u istoj banci kako bi uplata investitoru bila što povoljnija. Kada je banka došla u problem, novac od prodaje stana, kako kaže, nestao je preko noći. Tvrdi da o svemu poseduje kompletnu dokumentaciju.
„Pedeset hiljada evra je samo deo vrednosti”
M. J. ističe da se u javnosti često ponavlja da će štediše biti isplaćene do iznosa od 50.000 evra, ali da to u njegovom slučaju predstavlja tek polovinu vrednosti prodatog stana. Za ostatak sredstava, prema njegovim rečima, štediše se upućuju na naplatu iz stečajne mase banke.
On navodi da je tragajući po internetu došao do podatka da su štediše u sličnim slučajevima iz prošlosti u proseku uspevale da nadoknade oko pet odsto potraživanja, i to u periodu od pet do čak 20 godina od početka stečajnog postupka.
Osvrnuo se i na komentare na društvenim mrežama u kojima se oštećeni svrstavaju u jednu političku grupu. Smatra da među oštećenima najmanje ima onih koji su novac stekli na nelegalan način, jer su takvi, kako pretpostavlja, svoja sredstva verovatno na vreme povukli.
Pitanja o ulozi Narodne banke Srbije
M. J. posebno zamera saopštenje Narodne banke Srbije od 27. oktobra 2026. godine. U njemu je, povodom medijskih navoda o transferima novčanih sredstava finansijskih institucija, navedeno da se transferi obavljaju redovnim kanalima platnog prometa, u skladu sa propisima i utvrđenim procedurama. Dodato je i da širenje neproverenih tvrdnji ne doprinosi objektivnom informisanju i može narušiti poverenje u stabilnost finansijskog sistema.
Čitalac se pita kakva je zapravo funkcija NBS: da li je da izdaje saopštenja, vrši kontrolu ili da u nečemu učestvuje. Nada se da će buduća vlast bolje sagledati dubinu problema i pokušati da pronađe rešenje u interesu oštećenih građana.
Šta kažu advokat i bankarski savetnik
Prema pisanju „Politike”, pravni i bankarski savet koji je list dobio povodom ove situacije išao je u smeru mogućeg sudskog spora. I advokat i bankar slažu se da bi oštećeni mogao da tuži Narodnu banku Srbije zbog dovođenja u zabludu saopštenjem od 27. oktobra. Advokat, međutim, upozorava da je ishod takvog postupka krajnje neizvestan.
Bankarski savetnik smatra da će sličnih slučajeva biti još i skeptičan je da će iko uspeti da povrati ceo novac. Slučaj ide u likvidacioni postupak, a poverioci bi, kako navodi, mogli da budu namireni sa tri do pet odsto vrednosti potraživanja.
Prema njegovim rečima, jedina „greška” klijenta bila je to što je, kao i većina onih koji kupuju stanove, želeo da prenos novca obavi uz što manji trošak. Da je novac transferisao preko neke druge banke, platio bi veću proviziju, ali ne bi bio u ovoj situaciji. Savetnik dodaje da je M. J. postupao u skladu sa zakonom, ali da ga niko nije upozorio da na vreme povuče novac.
