Evropska unija ulazi u zimsku grejnu sezonu pod pritiskom rasta cena energenata, a skladišta gasa nisu popunjena na zadovoljavajućem nivou. Industrija i domaćinstva suočavaju se sa većim troškovima, dok ministri energetike država članica za sada nisu postigli saglasnost o zajedničkim merama za ublažavanje posledica po potrošače.
Skladišta ispod petogodišnjeg proseka
Prema podacima Gasne infrastrukture Evrope (GIE), popunjenost skladišta gasa u EU iznosi 73,75 odsto, što je za 17,2 odsto manje u odnosu na petogodišnji prosek. Razlike među državama su velike:
- Nemačka: 60,25 odsto
- Holandija: 64,94 odsto
- Italija: 90,08 odsto
Međunarodna agencija za energetiku (IEA) upozorila je početkom meseca da Unija u grejnu sezonu ulazi sa najnižim zalihama prirodnog gasa u skladištima od 2013. godine. To, kako se navodi, povećava rizik od problema u snabdevanju ukoliko zima bude hladnija nego što se očekuje ili dođe do novih poremećaja u isporukama.
U izveštaju o bezbednosti snabdevanja gasom u svetu za 2026. godinu, IEA navodi da će Evropa zbog niskih zaliha tokom zime više zavisiti od uvoza tečnog prirodnog gasa (LNG). Region bi mogao biti posebno izložen i u slučaju tehničkih kvarova ili drugih prekida u snabdevanju.
Bez dogovora ministara
Na sastanku ministara energetike EU 29. oktobra nije postignut dogovor o zaštiti potrošača od visokih cena nafte i gasa, preneli su mediji. Trinaest država, među kojima su Nemačka i Italija, zatražilo je da Evropska komisija povuče predlog o povećanju poreza na gas, jer strahuju od dodatnog opterećenja građana sa nižim primanjima.
Evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen upozorio je na sastanku da oko 50 miliona Evropljana ne može adekvatno da zagreje svoje domove.
Industrija pod udarom, tražnja u padu
Glavni finansijski direktor francuske energetske kompanije Engie Pjer-Fransoa Riolato izjavio je, prema pisanju Rojtersa, da se očekuje da će visoke cene smanjiti potrošnju u Evropi tokom zime. Prvi efekti pada tražnje zabeleženi su već u trećem kvartalu ove godine.
Najviše su pogođene evropske hemijske kompanije i drugi industrijski sektori sa niskim profitnim maržama, koji su se već borili sa skupim sirovinama i višegodišnjim inflatornim pritiscima. Evropska hemijska industrija trenutno prolazi kroz najteži pad u poslednjim decenijama. Stručnjaci smatraju da bi slaba tražnja, skupa energija i stroga regulativa mogli da podstaknu talas spajanja i akvizicija u tom sektoru.
Istočni Mediteran kao dugoročna opcija
Dugoročnu mogućnost diverzifikacije snabdevanja za Evropu predstavlja razvoj gasnih nalazišta u istočnom Mediteranu. Predsednik Kipra Nikos Hristodulidis izjavio je za AP da bi nalazište Kronos, sa procenjenim rezervama od oko 85 milijardi kubnih metara, moglo da počne proizvodnju u prvoj polovini 2028. godine. Gas bi se preko Egipta izvozio pre svega na evropsko tržište.
