Andrej Mašutkin ima novac na računu, ali ne može da ga koristi. Rusko-izraelski preduzetnik, koji već tri godine živi i radi u Beogradu, klijent je Alta banke, kojoj je Narodna banka Srbije (NBS) oduzela dozvolu za rad i koja ide u stečaj.
„Sada smo jednostavno blokirani. Nemamo mogućnost da raspolažemo novcem na računu“, rekao je Mašutkin za DW.
Njegova firma instalira audio-vizuelnu i informatičko-komunikacionu opremu. Plate za devetoro zaposlenih uspeo je da isplati pre gašenja banke, ali od tada teže izmiruje obaveze, a klijenti za sada ne mogu da posluju sa njim.
Njegova priča jedna je od hiljada sličnih. NBS je prošle sedmice oduzela dozvolu Alta banci, a potom je uhapšen i njen vlasnik Davor Macura. Prema navodima tužilaštva, Macura je u pritvoru pod sumnjom da je iz banke izneo oko 380 miliona evra. Tužilaštvo tvrdi i da većina tog novca nikada nije ni ušla u trezor, već je gotovina od poslovanja završavala direktno kod vlasnika.
Ko isplaćuje depozite
Alta je držala svega oko tri odsto bankarskog tržišta, ali će njen brz kraj, posle izbornog poraza SNS-a, pogoditi hiljade ljudi i firmi.
Lakše je onima koji su na računu imali do 50.000 evra, jer za taj iznos garantuje država, a isplata ide preko Poštanske štedionice. Teže je klijentima sa većim iznosima, koji će višak morati da potražuju u stečajnom postupku.
Goran Radosavljević, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), objašnjava da stečajni upravnik procenjuje stanje banke, utvrđuje koliko sredstava može da se vrati i pravi plan namirenja poverilaca. Kako kaže, to može da bude relativno brzo, ali i da potraje godinama, a trajanje je teško proceniti dok se ne utvrdi čime banka zaista raspolaže.
Ruska zajednica među najpogođenijima
Gašenje Alta banke posebno je pogodilo rusku zajednicu u Srbiji, i firme i pojedince. Prema procenama, u zemlji živi oko 100.000 Rusa, koji imaju oko 12.000 firmi i preduzetničkih radnji.
Nije poznato koliko računa su imali u Alti, ali se zna da je to bila gotovo jedina banka u kojoj su mogli da otvore račun bez većih prepreka. Većina njih napustila je Rusiju nakon početka velike ofanzive na Ukrajinu.
„Za nas je otvaranje bankovnog računa bilo pomalo stresno, jer nam nijedna druga banka nije odmah dozvolila da otvorimo račun“, kaže Mašutkin. Prošli su, dodaje, veoma dugu proceduru provere, a još čekaju da Rajfajzen banka odobri njihov zahtev.
Poteškoće sa drugim bankama
U Srbiji ne postoji zabrana otvaranja računa za ruske državljane. Banke moraju da proveravaju identitet klijenata i primenjuju mere protiv pranja novca, ali ne smeju da odbiju zahtev samo zbog državljanstva.
Ipak, najveće banke u zemlji u zapadnom su vlasništvu (Rajfajzen, OTP, Inteza, UniCredit). Zbog finansijskih sankcija protiv Rusije one rigorozno proveravaju poreklo novca, što je ponekad nemoguće sprovesti do kraja, pa se klijenti odbijaju.
Više ruskih državljana ispričalo je za DW da su nedeljama čekali ili da im je zahtev odbijen. Bogdan, koji je tražio da se ne objavi njegovo prezime, kaže da on i njegovi prijatelji nisu uspeli da otvore račune u drugim bankama. Živi od preprodaje nekretnina drugim Rusima i radi sa gotovinom, pa gašenje Alte lično nije osetio. Zna, međutim, ljude kojima je teže, jer su u svojim lokalima, poput kafića i salona, koristili naplatne terminale te banke.
Mašutkin sada mora da pronađe novu banku, prođe provere i prikupi dokumentaciju. „Potrebno je nekoliko hiljada evra da bi se prošao taj proces, angažovao advokat… Ali nije stvar u novcu. Stvar je u vremenu. A vreme košta“, kaže on.
Strahovi i očekivanja od promena
Mašutkin Srbiju ne vidi samo kao mesto za poslovanje, već i kao zemlju koja posle nedavnih izbora ima priliku za drugačiji politički i društveni razvoj. Smatra da investitori, što više vide stabilnu ekonomsku i političku situaciju, to bolje procenjuju budućnost i mogućnosti za ulaganje.
Iako podržava promene, kaže da nije mogao otvoreno da se pridruži, zbog straha od mogućih posledica po porodicu u Rusiji. Među ruskim državljanima u Srbiji, navodi, postoji strah od prisustva ruske Federalne službe bezbednosti (FSB), koja bi mogla da se usmeri na njihovu imovinu i rođake u Rusiji.
Šta gašenje Alte poručuje
Studentska lista zatražila je detaljnu istragu poslovanja Alta banke, uključujući nadzor NBS-a i odluke državnih preduzeća da u toj banci drže novac. Ocenila je da je direktna kontrola centralne banke zakazala.
Radosavljević smatra da gašenje Alte ne bi trebalo da ugrozi stabilnost bankarskog sektora, ali upozorava da može da naruši poverenje građana i privrede. „Već četvrti put za nešto više od dve decenije imamo gašenje jedne banke, što svakako šalje loš signal tržištu. Nisam siguran koliko će vremena biti potrebno da se ponovo uspostavi poverenje u bankarski sektor“, zaključuje on.
