Naučnici sa Pekinškog univerziteta došli su do neočekivanog zaključka: tokom poslednjih dvadesetak godina količina leda u tlu blizu površine Tibetske visoravni povećala se, iako se taj prostor zagreva znatno brže od ostatka planete. Kako piše hongkonški list „Saut Čajna morning post“, ta pojava zahvatila je više od trećine područja pod trajno smrznutim tlom.
Naizgled protivrečna pojava
Tibetska visoravan krije najveće svetske zalihe visokoplaninskog trajno smrznutog tla, a temperature na njoj rastu otprilike dvostruko brže od globalnog proseka. Uprkos tome, u pojedinim delovima Tibetske autonomne oblasti sloj „podzemnog“ leda postaje sve deblji, prenosi Sputnjik.
Autori studije smatraju da je reč pretežno o posledici prirodnih klimatskih činilaca. Ipak, još nije potpuno jasno zašto do toga dolazi, niti kako rast ledenih masa utiče na stabilnost dubljih slojeva trajno smrznutog tla i na životnu sredinu u celini.
Nestabilni lednici i nedavna katastrofa
Region je u poslednje vreme bio i poprište tragedije. Krajem avgusta na kinesko-nepalskoj granici došlo je do razornog klizišta praćenog poplavom, a hiljade ljudi su poginule ili nestale. Bujica blata i kamenja, izazvana obrušavanjem lednika, prešla je 22 kilometra kroz dolinu i za samo sedam minuta stigla do graničnog prelaza Đilung.
Predstavnik Nacionalnog klimatskog centra Kine tada je upozorio da lednici na Tibetskoj visoravni postaju sve nestabilniji, što može dovesti do novih obrušavanja i sličnih nesreća.
Pokušaj veštačkog zaštićivanja leda
Paralelno s tim, druga grupa naučnika iz provincije Gansu radi na veštačkom povećanju debljine leda. Prema pisanju šangajskog lista „Pejper“ iz oktobra, tokom eksperimenta na istočnoj ivici visoravni istraživači su uspeli da lednik zadebljaju za 10 centimetara, tako što su ga prekrili posebnim toplotnoizolacionim materijalom koji odbija svetlost.
