Elektroprivreda Srbije (EPS) saopštila je da oduzimanje licence Alta banci nije ugrozilo poslovanje ni finansijsku stabilnost kompanije. Time su se oglasili povodom navoda koji su se pojavili u javnosti o velikim iznosima novca koji su navodno bili vezani za ovu banku.
Račune u još devet banaka
Iz EPS-a navode da dugogodišnje poslovne odnose i otvorene račune imaju i u devet drugih banaka u Srbiji. To su Addiko Bank, AikBank, Banca Intesa, Banka Poštanska štedionica, Bank of China Srbija, Erste Bank, NLB Banka, OTP banka Srbija i UniCredit Bank Srbija.
Prema njihovim rečima, dominantan deo platnog prometa odvijao se preko Banke Poštanska štedionica. Preko te banke obaveze za struju plaćaju svi kupci na komercijalnom i rezervnom snabdevanju, kao i domaćinstva i mali kupci iz četiri regionalna područja: Niša, Novog Sada, Kraljeva i Kragujevca. Preko Alta banke naplata je vršena isključivo za Centar za podršku garantovanom snabdevanju Beograd.
Novac se nije akumulirao
EPS tvrdi da novac od naplate nije čuvan niti akumuliran u Alta banci, već je svakodnevno korišćen za izmirivanje tekućih obaveza, uz približno ujednačen dnevni priliv i odliv. U trenutku oduzimanja licence na računima kompanije u toj banci nalazilo se manje od 0,5 odsto ukupnog mesečnog priliva od naplate električne energije. Ta sredstva EPS će potraživati u stečajnom postupku.
Pitanje provizije
Kompanija odbacuje tvrdnju da je Alta banka zarađivala proviziju na svim uplatama za struju. Kako objašnjavaju, banka je bila procesor plaćanja u okviru aplikacije i portala „EPS Uvid u račun“, jer je u transparentnom postupku, nakon javnog poziva upućenog šest banaka, ponudila najnižu proviziju i najpovoljnije uslove. Proviziju je naplaćivala samo za plaćanja preko te aplikacije i portala.
Na taj način račune plaća oko pet odsto kupaca. Za preostalih 95 odsto kupaca provizija nema veze sa Alta bankom, jer za e-banking, m-banking ili plaćanje na šalteru proviziju zadržava institucija preko koje se transakcija obavlja.
O iznosima od stotina milijardi
EPS navodi da su netačne i tvrdnje da su građani preko kompanije „uložili“ milijarde dinara ili da je na računima Alta banke bilo 426, 460 ili 479 milijardi dinara. Prema saopštenju, iznosi koji se pominju predstavljaju ukupne godišnje poslovne prihode EPS-a, a ne sredstva koja su se u bilo kom trenutku nalazila na računima u toj ili bilo kojoj drugoj banci.
Naplata preko poslovnih banaka od 2018.
Iz kompanije podsećaju da je prelazak na naplatu preko računa poslovnih banaka, umesto preko Uprave za trezor, počeo 2018. godine i sprovođen je fazno, uporedo sa prelaskom centara za podršku garantovanom snabdevanju na jedinstveni SAP biling sistem. Taj model, kako ističu, primenjuje se osam godina i ne donosi dodatne troškove ni građanima ni EPS-u.
EPS poručuje da ostaje posvećen stabilnom i odgovornom poslovanju i redovnom izmirivanju obaveza, uz poštovanje zakona, internih akata i propisanih procedura. Kompanija najavljuje da će javnost i dalje transparentno obaveštavati o pitanjima važnim za poslovanje, a medije i javnost poziva da informacije proveravaju pre objavljivanja i prenošenja.
