Pančevo – Jesenji poljski radovi u južnom Banatu ove godine obavljaju se u senci višemesečne suše. Zemljište je suvo i izuzetno tvrdo, pa su mnogi poljoprivrednici odložili setvu ozimih kultura, dok oni sa snažnijom mehanizacijom seju „u prašinu”. Njive nije bilo moguće pripremiti na uobičajen način, pa se tanjiralo dva ili tri puta umesto jednom. To setvu poskupljuje, a ona ove godine izlazi iz optimalnog roka, koji je istekao 25. oktobra.
Tvrda zemlja, skuplja obrada
Poljoprivrednik Živa Srdanov iz Alibunara kaže da je na njegovim parcelama palo oko 15 litara kiše po kvadratnom metru, što je, kako ocenjuje, malo i nedovoljno. Predsetvenu pripremu obavili su suvim tanjiranjem, a obrada je moguća samo do sedam-osam santimetara dubine. Dublje ne smeju, jer se mašine lome, a izvaljuju se tako krupne grudve da setva postaje nemoguća.
Prema navodima iz izvornog teksta, ovogodišnja setva skuplja je za 10 do 15 odsto nego prošle jeseni. Direktni troškovi za seme, đubrivo i gorivo, bez arende, kreću se od oko 85.000 do 95.000 dinara po hektaru, a uz zakup zemljišta prelaze 150.000 dinara. Zbog tvrde zemlje traktori troše duplo više dizela po hektaru. Zbog lošijih uslova za klijanje pomerena je i setvena norma, a promenjena je i računica oko osnovnih mineralnih đubriva.
Pojedini proizvođači, u želji da smanje izdatke, seju seme sa tavana. Stručnjaci upozoravaju da je to rizično i da je iluzija da će tako proći jeftinije.
Srdanov kaže da se svaka odluka o agrotehnici dvaput preračunava, jer troškovi rastu iz sezone u sezonu. Zbog visokih cena inputa i niskih otkupnih cena ove jeseni je smanjio potrošnju đubriva i kombinuje sertifikovano seme sa sopstvenom reprodukcijom. Otkupna cena pšenice trenutno je oko 20 dinara po kilogramu, pa se, kako navodi, suočavaju sa ozbiljnim manjkom novca.
Promene u strukturi useva
Jesenja setva u južnom Banatu obavlja se na oko 30.000 hektara. Prognoze pokazuju promenu strukture: površine pod hlebnim žitom i ozimim strnim žitima rastu za pet do deset odsto, dok će uljane repice biti zasejano osetno manje. Pošto su kukuruz i soja ove sezone podbacili zbog suše, ratari se okreću „sigurnijim” kulturama, koje veći deo vegetacije prolaze tokom zime i proleća i tako izbegavaju najjači toplotni udar u julu i avgustu.
U povrtnjacima: kupus, zelen i ozimi luk
Živo je i u selima povrtara u donjem Banatu – Glogonju, Banatskom Brestovcu i Sefkerinu. Sadi se ozimi beli luk, kao i spanać, zelena salata, grašak i rotkvice, koji dobro podnose niske temperature i prvi rod daju početkom proleća. Glavni posao ipak je skidanje kupusa, koji je takođe trpeo zbog suše.
Povrtarka Dobrica Miteski iz Glogonja kaže da je kupus dobar, iako je godina „skroz naopaka”. Zalivalo se neprekidno, a pumpe i prskalice radile su od pet ujutru preko celog dana. Zbog sitnih glavica u prošloj sezoni ove godine sadili su ređe, što se pokazalo dobrim, jer kupci uglavnom traže veće glavice, iako to nema veze sa kvalitetom. Troškovi proizvodnje su porasli, ali je cena ostala na prošlogodišnjih 70 dinara po kilogramu, dok je u veleprodaji deset dinara niža.
Na drugom delu atara u toku je vađenje zeleni, koje će trajati do kraja novembra. Središte tog posla su njive kod Debeljače u opštini Kovačica, gde se sa oko 180 hektara vadi „kasna zelen” namenjena skladištenju u hladnjačama i prodaji tokom zime i proleća. Korenasto povrće – šargarepa, pastrnak i peršun – skuplja se pre jačeg smrzavanja zemlje, kako koren ne bi bio oštećen.
Povrtar iz Debeljače Endre Šike objašnjava da ove vrste dobro podnose i niske i više temperature jer su u zemlji. Suša im nije nanela veću štetu, ali je navodnjavanje važna stavka u proizvodnji, pošto svi koriste sisteme „kap po kap”. Vodu uzimaju iz kanala i sopstvenih bunara, koji su izdržali skoro dva meseca bez kiše.
