Predsednik Ustavnog suda, prof. dr Vladan Petrov, izjavio je da Ustavni sud može da reši izborne sporove samo kada oni nisu pod jurisdikcijom redovnih sudova. U razgovoru za K1 TV, Petrov je naglasio da Ustavni sud ne može biti prva i poslednja instanca za sve probleme koji se mogu javiti tokom izbornog procesa.
On je ukazao na to da neki politički akteri pogrešno smatraju da Ustavni sud može da razmatra sve njihove sumnje i navodne nepravilnosti u izbornom postupku, čak i kada te sumnje nisu zvanično prijavljene ili su dobile negativan odgovor od nadležnih organa, poput Republičke izborne komisije (RIK) i Upravnog suda.
Petrov je naglasio da postoje pravni mehanizmi zaštite putem RIK-a i Upravnog suda, uz obavezu prijavljivanja nepravilnosti u skladu sa propisanim procedurama i rokovima. Takođe, ostavio je mogućnost da Ustavni sud interveniše ukoliko se pojave nepravilnosti van okvira postojećih zaštitnih mehanizama.
Ustavni sud, prema njegovim rečima, ne može biti forum za rešavanje svakog nezadovoljstva sa izbornim procesom. Kao primer, Petrov je naveo inicijativu za ocenu ustavnosti odluka RIK-a u vezi sa izgledom glasačkih kabina, na koju se deo opozicije žalio.
Govoreći o saradnji sa Misijom ODIHR-a, Petrov je istakao da je sastanak sa šefom misije Eoganom Marfijem bio konstruktivan, a Marfi je potvrdio da je izborno zakonodavstvo Srbije na visokom evropskom nivou. Naglasio je potrebu za intenzivnijom saradnjom sa ODIHR-om, ne samo uoči izbora.
Petrov je takođe ukazao na važnost izveštaja ODIHR-a, koji se očekuje da će analizirati sve aspekte izbornog procesa. Pomenuta su i pitanja glasanja državljana Srbije u inostranstvu, gde se broj biračkih mesta povećao na 93, ali su istaknuta i organizaciona ograničenja u omogućavanju glasanja za sve građane.
On je naglasio da je važno da nadležne institucije objasne građanima kako su donete odluke o broju i rasporedu biračkih mesta, a eventualne primedbe na organizaciju glasanja treba potkrepiti konkretnim podacima.
