Probiotici su često povezani sa poboljšanjem varenja i zdravljem creva, ali nije svima potrebno njihovo uzimanje. Prema rečima nutricionistkinja, neki ljudi bi trebalo da budu oprezni kada je reč o probiotičkim dodacima.
Jedan od razloga zbog kojih bi se probiotici mogli izbegavati je sindrom prekomernog rasta bakterija u tankom crevu (SIBO). Nutritionistkinja Katrina Koks ističe da uzimanje dodatnih bakterija može pogoršati simptome kao što su nadutost, bolovi u stomaku i proliv.
Druga nutricionistkinja, Alisa Simpson, napominje da su neki ljudi sa SIBO-om posebno osetljivi na sojeve probiotika koji proizvode histamin ili gasove.
Nisu svi probiotički dodaci jednako efikasni
Važno je napomenuti da nisu svi sojevi probiotika jednako efikasni. Mnogi probiotički sojevi ne prežive prolazak kroz digestivni sistem, što znači da ne dolaze do debelog creva gde su najkorisniji. Koks objašnjava da ih uništavaju želudačna kiselina, žuč i enzimi.
Osim toga, način na koji su probiotici proizvedeni i čuvani može značajno uticati na njihovu efikasnost. Preporučuje se da se pri izboru probiotika proveri tačan soj i da li je istraživan za specifične zdravstvene probleme.
“Različiti sojevi iste vrste mogu imati potpuno različite efekte na vaša creva”, dodaje Koks.
Simpson takođe savetuje izbor proizvoda koji su posebno dizajnirani tako da bakterijama pomognu da prežive u želudačnoj kiselini.
Zdravlje creva može se poboljšati i putem konzumacije vlakana, fermentisane hrane, kao i raznovrsne ishrane bogate voćem, povrćem, mahunarkama i žitaricama. Dobar unos vode i upravljanje stresom takođe su ključni za održavanje zdravog mikrobioma.
“Izgradnja zdravog mikrobioma zahteva više od uzimanja dodataka ishrani”, zaključuje Simpson.
