Tokom proteklih dvadeset godina, velike tehnološke kompanije su značajno uticale na način na koji se vesti kreiraju, distribuiraju i percipiraju. Ove kompanije, uključujući pretraživače, društvene mreže i veštačku inteligenciju, proširile su svoj uticaj i na političku sferu. Korporativni lideri često se mešaju u izborne kampanje, dok vlade osećaju pritisak zbog njihovih odluka.
Na Globalnom medijskom forumu (GMF), koji se održava od 23. do 24. juna u Bonu, razmatraju se pitanja o tome kako mediji i javnost mogu očuvati nezavisnost usred ovog uticaja. Ključno je pitanje odnosa novinara s tehnološkim gigantima, kao što su Alphabet (Google), Apple, Meta, Amazon i Microsoft.
Strah od zavisnosti
Kortni C. Radž, direktorka Centra za medije i digitalno upravljanje (CMDG), ukazuje na to da pojam „velike tehnološke kompanije“ nosi sa sobom osećaj zabrinutosti, a ne poštovanja. Tokom diskusije na GMF-u, ona je naglasila da se mediji suočavaju s izazovima u vezi s distribucijom i monetizacijom sadržaja, dok se postavlja pitanje da li su novinari uistinu partneri ili samo sredstva za čišćenje dezinformacija.
Uloga veštačke inteligencije
Radž je takođe istakla da se novinarski sadržaj koristi za obuku veštačkih inteligencija, često bez nadoknade. Ona upozorava na opasnost od gubitka realnosti ako se AI obučava isključivo na sadržaju koji generiše sama veštačka inteligencija. „Više smo potrebni veštačkoj inteligenciji nego što je ona potrebna nama“, zaključila je.
Novi poslovni modeli
S druge strane, Sajrijak Roding, preduzetnik iz Silicijumske doline, smatra da bi medijske kuće trebalo da razviju nove poslovne modele i oslanjaju se na plaćene opcije. Naglasio je da je važno koristiti tehnologiju aktivno kako bi se premostile prepreke koje postavljaju velike kompanije.
Marsela Duarte iz brazilske organizacije za proveru činjenica Aos Fatos dodaje da plaćeni modeli u zemljama kao što je Brazil nisu uvek izvodljivi, jer mnogi ljudi ne mogu priuštiti takve usluge. Naglašava da novinarstvo mora biti prisutno tamo gde je publika, što uključuje platforme poput Metinog i Guglovog.
Dezinformacije kao ozbiljna pretnja
Ekart fon Hiršhauzen, novinar i lekar, upozorava na hitnost problema dezinformacija. Prema njemu, platforme moraju preuzeti odgovornost za sadržaj koji distribuiraju, ističući potrebu za etičkim vođenjem i vrednostima u novinarstvu.
Globalni medijski forum
Ove godine, GMF okuplja više od 1.400 profesionalaca iz medijskog sektora iz više od 110 zemalja, kako bi razgovarali o izazovima i rešenjima u svetu novinarstva. Generalna direktorka DW-a, Barbara Masing, naglasila je da sloboda štampe nije luksuz, već neophodnost za demokratiju i sigurnost društava.
Na forumu je takođe uručena nagrada za slobodu govora Džimiju Laiju, medijskom preduzetniku koji je trenutno u zatvoru, a čija borba za slobodu štampe ostaje inspiracija za mnoge.
