Crna Gora proslavlja 20 godina nezavisnosti s reputacijom jednog od najuspešnijih aktera na Zapadnom Balkanu. U poslednjim godinama, Podgorica je uspela da obnovi pregovore s Evropskom unijom i ubrza neophodne reforme, pozicionirajući se kao favorit u procesu proširenja EU. Međutim, kako ističe Daliborka Uljarević iz Centra za građansko obrazovanje, iza ovog regionalnog uspeha kriju se ozbiljni problemi koji su prisutni još od sticanja nezavisnosti.
Uljarević naglašava da je trenutni napredak u evrointegracijama rezultat promena u globalnim geopolitičkim odnosima, koje je Crna Gora uspela da iskoristi, dok su druge zemlje regiona stagnirale. „Naš cilj je da postanemo članica EU, ali je važno da taj proces bude pravilno sproveden, a ne da uđemo kao problematična država“, dodaje ona.
Demokratski kapacitet i unutrašnji izazovi
Reforme su ubrzane nakon izbora 2020. godine, kada je vlast promenjena nakon dugog perioda dominacije Demokratske partije socijalista. Aleksandar Popov iz novosadskog Centra za regionalizam ističe da je mirna i demokratska smena vlasti pokazatelj višeg demokratskog kapaciteta Crne Gore u poređenju s drugim zemljama regiona.
Ipak, Uljarević smatra da promene vlasti nisu dovele do značajnijih promena u političkim praksama, te da korupcija ostaje ozbiljan problem. „Mnogi akteri u vlasti i dalje deluju u skladu sa svojim partijskim interesima“, ističe ona.
Identitetske podele između prosrpskih i suverenističkih snaga i dalje opterećuju političku scenu. Iako su postigli konsenzus o evropskom putu, ovaj balans ostaje krhak, uz moguće uticaje iz Beograda.
Odnosi s Beogradom
Odnosi s Beogradom ostaju ključni izazov za Crnu Goru. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izjavio da bi bilo sramota da prisustvuje proslavi crnogorske nezavisnosti. Uljarević i Popov smatraju da Beograd nikada potpuno nije prihvatio nezavisnost Crne Gore, a da su neki predstavnici vlasti u Podgorici i dalje lojalni Beogradu.
Popov naglašava da je Beograd zainteresovan da ometa evropske ambicije Crne Gore, navodeći prethodne pokušaje opstrukcije, uključujući Vučićeve izjave o prijemu zemalja u EU kao paketu.
Zaključak
Crna Gora se suočava s brojnim izazovima na putu ka EU, dok unutrašnji problemi i odnosi s Beogradom komplikuju situaciju. Kako se nastavlja proces reformi i evrointegracija, budućnost zemlje zavisi od sposobnosti njenih lidera da se uhvate u koštac s ovim izazovima.
