U poslednje vreme, sve veći broj mladih ljudi se suočava sa depresijom. U situaciji kada su tradicionalne psihoterapijske usluge često nedostupne, mnogi se okreću veštačkoj inteligenciji za podršku i savete. Ovo pitanje istraženo je u okviru studije sprovedene od strane nemačke Fondacije za pomoć u lečenju depresije.
Jedna od ispitanica, studentkinja Anđelina (24), koristi ChatGPT kao dodatni alat u svom procesu ozdravljenja. Ona je već bila na terapiji pre nego što je počela da koristi veštačku inteligenciju, koja joj pomaže da bolje razume i organizuje svoje misli. Međutim, ona upozorava na rizik od prekomernog oslanjanja na veštačku inteligenciju, ističući važnost ličnih odnosa i podrške prijatelja i porodice.
Rezultati istraživanja su pokazali da je više od 20% ispitanika imalo medicinski potvrđenu dijagnozu depresije. Među njima, 69% je koristilo veštačku inteligenciju za razgovore o svojim psihičkim problemima, a 35% je direktno razgovaralo o svojoj depresiji. Psihijatar Ulrih Hegerl ističe da su mnoga iskustva sa veštačkom inteligencijom bila pozitivna, čak 75% učesnika je navelo da su se osećali osnaženo nakon razgovora sa četbotom.
Ipak, Hegerl upozorava na potencijalne negativne posledice, kao što su učestalija razmišljanja o samopovređivanju koja su prijavila 53% ispitanika nakon korišćenja veštačke inteligencije. On naglašava da veštačka inteligencija ne može zameniti stručnu pomoć i da je potrebno više istraživanja kako bi se bolje razumele koristi i rizici ovakvih pristupa.
Veštačka inteligencija vs. ljudski terapeuti
Interesantno je da su ispitanici koji su već imali iskustva sa psihoterapijom većinom ocenili da je komunikacija sa veštačkom inteligencijom bila slična ili bolja od razgovora sa ljudskim terapeutima. Ključna prednost koju su naveli je nedostatak pritiska koji često osećaju tokom razgovora sa ljudima.
Međutim, stručnjaci ukazuju na to da veštačka inteligencija može otežati promene u ponašanju, jer ne izaziva korisnike na isti način kao ljudski terapeuti. Zbog toga su potrebna dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo kako najbolje integrisati veštačku inteligenciju u mentalno zdravlje bez ugrožavanja korisnika.
U svetlu ovih saznanja, važno je pristupiti veštačkoj inteligenciji sa oprezom, kao dodatnom alatkom koja može pomoći, ali nikako ne zameniti profesionalnu pomoć.
