Sukobi na Bliskom istoku mogu imati ozbiljne ekonomske posledice, uključujući rast cena energenata, inflaciju i moguće smanjenje proizvodnje u Srbiji. Iako se rat ne dešava direktno u našem regionu, njegovi efekti se mogu osetiti kroz lančane reakcije u ekonomiji. Profesor Ljubodrag Savić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu upozorava da osiguravajuće kuće reaguju na povećane globalne rizike, jer se premije osiguranja određuju prema stepenu opasnosti u okruženju.
Kako Savić objašnjava, rast cena nafte i gasa može dovesti do poskupljenja transporta i proizvodnje, što bi moglo izazvati novi talas inflacije. Cene energenata utiču na sve sektore privrede, a viša inflacija dovodi do podizanja referentnih kamatnih stopa od strane centralnih banaka.
U takvim uslovima, troškovi osiguravajućih društava takođe rastu, što se odražava na povećanju cena osiguranja. Ipak, prema rečima profesora, postoji granica do koje se cene mogu povećati pre nego što potrošači počnu da smanjuju potražnju.
Problemi sa snabdevanjem energentima mogu negativno uticati na industriju, a ako proizvodnja postane preskupa, kompanije će možda smanjiti ili obustaviti proizvodnju. U tom kontekstu, Savić ističe da je važno da potrošači budu oprezni i da troše samo ono što je neophodno, sa naglaskom na odlaganje velikih kupovina i luksuznih putovanja.
Za razliku od upozorenja ekonomista, državne institucije šalju umerenije poruke o mogućim posledicama sukoba. Narodna banka Srbije predviđa da će inflacija ostati u okviru ciljanog koridora, dok se privredni rast procenjuje na oko 3,5 odsto. Ipak, naglašavaju da geopolitičke tenzije i kretanje cena energenata predstavljaju glavne rizike koji mogu uticati na ove prognoze.
Kako bi se zaštitilo domaće tržište, Srbija je privremeno zabranila izvoz nafte i derivata do 19. marta, kako bi sprečila nestašice i nagli skok cena.
