Investitori su danas suočeni sa značajnim gubicima na svetskim finansijskim tržištima, usled eskalacije sukoba u Iranu, koja je rezultirala smanjenjem tržišne vrednosti akcija za oko šest biliona dolara.
Rast cena energenata i usporavanje privrede stvorili su strah od stagflacije, što dodatno pritisne tržišta. Ove brige su pojačane izjavom američkog predsednika Donalda Trampa o ceni nafte, koja se trenutno približila 120 dolara po barelu, što je najveći skok u poslednjih šest godina.
U međuvremenu, napadi na energetsku infrastrukturu u Iranu povećavaju rizik od dugotrajnih problema u snabdevanju naftom. Ove nesigurnosti su prouzrokovale rasprodaju akcija, a azijske berze su zabeležile pad od 5,6%, što je najveći dnevni gubitak od aprila.
Posebno su pogođene azijske ekonomije, s obzirom na to da veliki deo njihovog uvoza nafte i tečnog prirodnog gasa prolazi kroz Ormuski moreuz, koji je epicentar trenutnog sukoba.
Analitičari upozoravaju da bi produžavanje konflikta moglo dovesti do globalne recesije ili stagflacije, naročito ako se cene nafte nastave kretati na povišenim nivoima. Očekivanja investitora o smanjenju kamatnih stopa u Sjedinjenim Američkim Državama su se promenila, a sada se smatra da bi smanjenje moglo biti moguće tek u septembru, umesto u julu kao što se ranije predviđalo.
