Rita Zismut, dugogodišnja političarka iz CDU i bivša predsednica Bundestaga, preminula je u 89. godini. Ova vest je potvrđena od strane trenutne predsednice Bundestaga, Julije Klekner, koja je istakla Zismut kao jednu od najistaknutijih političkih figura u Nemačkoj.
Klekner je naglasila da je Zismut svojom energijom i predanošću inspirisala mnoge, te da je tokom svog mandata značajno doprinela procesima koji su vodili ka nemačkom ujedinjenju.
Nemački kancelar Fridrih Merc opisao je Zismut kao borca za ravnopravnost i otvoreno društvo, naglašavajući da je njen rad postavio visoke standarde tolerancije i otvorenosti.
Obrazovanje i politička karijera
Rita Zismut rođena je 17. februara 1937. godine u Vupertalu, u porodici koja je cenila obrazovanje. Sa samo 34 godine postala je profesorka pedagogije. Zismut je često naglašavala da je njen otac igrao ključnu ulogu u njenom obrazovanju, podstičući je da se usredsredi na akademske ambicije umesto na tradicionalne ženske uloge.
Od 1987. do 2002. godine, Zismut je bila poslanica CDU u Bundestagu, a obavljala je i dužnost predsednice Bundestaga od 1988. do 1998. godine. Tokom svoje karijere, bila je deo vlade Helmuta Kola, gde je kao ministarka za porodicu i zdravlje postavila temelje za mnoge ključne inicijative, uključujući roditeljski dodatak.
Zaštita prava i socijalna pravda
Kao političarka, Zismut je često izazivala konzervativne norme unutar svoje stranke. Njen stav o pitanjima kao što su silovanje u braku i reforma zakona o abortusu često su dovodili do sukoba unutar CDU/CSU, što je izazvalo nezadovoljstvo među njenim partijskim kolegama.
Godine 1992. glasala je za reformu zakona o abortusu, što je izazvalo oštre reakcije iz crkvenih krugova. Takođe, aktivno se zalagala za prava obolelih od side, promovišući pristup prevenciji umesto izolacije.
Posle političke karijere
Čak i nakon povlačenja iz aktivne politike, Zismut je nastavila da se bavi javnim poslovima. Godine 2003. postala je član Savetodavne komisije za povraćaj kulturnih dobara, a od 2005. bila je predsednica Nemačkog poljskog instituta. Uvek je podsticala mlađe generacije da se bore za svoje ideje i vrednosti.
U junu 2024. godine, Zismut je obelodanila da boluje od teškog oblika raka dojke, ali je uprkos bolesti nastavila da se angažuje u društvenom radu, želeći da doprinese poboljšanju društva.
Prošle godine, postala je počasna građanka grada Nojsa, gde je provela više od pola veka. Njena ostavština će se pamtiti kao simbol borbe za ravnopravnost i socijalnu pravdu.
