Hrvatska se ističe kao vodeći izvoznik fudbalera u svetu, posebno kada se posmatra broj stanovnika, pokazuje nedavni izveštaj švajcarskog Međunarodnog centra za sportske studije (CIES).
Prema podacima, Hrvatska zauzima deseto mesto na globalnoj listi po apsolutnom broju izvoženih igrača, što je značajno s obzirom na to da ova zemlja ima oko 3,8 miliona stanovnika. U poslednjih nekoliko godina, više od 850 hrvatskih fudbalera je potpisalo ugovore sa inostranim klubovima, što se često pripisuje njihovom talentu.
Međutim, postoje i kritike na račun sistema koji ne pruža adekvatnu podršku razvoju mladih fudbalera. Infrastruktura, uključujući travnjake i finansijsku stabilnost prvoligaških klubova, često je nedovoljna. Pored toga, postoje i problemi sa kriminalnim umrežavanjem među menadžerima i klupskim zvaničnicima.
Rekordni izvoz i gubici talenta
Uprkos uspehu na svetskom nivou, postoji zabrinutost zbog gubitka mladih talenata. Mario Jurić, predsednik Hrvatskog udruženja „Nogometni sindikat“ (HUNS), ističe da je samo 75 od 1.057 mladih igrača uspelo da pređe iz juniorskog u seniorski rang, što ukazuje na ozbiljan problem. On naglašava da je važno obezbediti mladim igračima mogućnosti za razvoj kako bi ostali u profesionalnom fudbalu.
Sindikalna podrška i obrazovanje
HUNS se fokusira na pružanje podrške fudbalerima u njihovoj drugoj karijeri, nakon završetka profesionalnog igranja. Organizacija radi na uspostavljanju obrazovnih programa za igrače, kako bi im omogućila bolju integraciju u društvo. U prošlosti, neki hrvatski fudbaleri su imali priliku da se obrazuju i u Danskoj.
Takođe, postoji potreba da se mladi fudbaleri ne osećaju kao roba na tržištu, već kao pojedinci sa pravima i potrebama. Fudbalski komentator Juraj Vrdoljak ističe da trenutni razvojni planovi u klubovima često ne odgovaraju stvarnim potrebama igrača.
Komercijalizacija i izazovi
Komercijalizacija igra značajnu ulogu u razvoju mladih fudbalera. Vrdoljak ukazuje na to da su deca sa tržišnim potencijalom često u prednosti kada je reč o razvojnim programima, dok se zanemaruju osnovne vrednosti igre. Usled nedostatka javnih sportskih sadržaja, poput igrališta, deca nemaju prilike za razvoj osnovnih veština.
U zaključku, iako Hrvatska beleži značajne uspehe u izvozu fudbalera, postoje ozbiljni izazovi koji zahtevaju pažnju i rešenja. Održavanje zdravog i humana okruženja za razvoj mladih fudbalera ključno je za budućnost ovog sporta u zemlji.
