Kipar je po drugi put preuzeo predsedavanje Savetom Evropske unije, nakon što je prvi put to učinio 2012. godine. Tada se EU suočavala sa ozbiljnim posledicama finansijske krize, a sam Kipar je bio pod pritiskom zbog problema u svom bankarskom sektoru.
U intervjuu za DW, bivša ministarka spoljnih poslova Kipra, Erato Kozaku-Markulis, podseća na izazove s kojima se EU suočavala pre četrnaest godina, naglašavajući strateške prioritete usmerene na ekonomsku obnovu i jačanje jedinstvenog tržišta.
Izazovi savremenog predsedavanja
Danas, Kipar preuzima predsedavanje u potpuno drugačijem geopolitičkom okruženju. EU se suočava sa novim izazovima, uključujući rat u Ukrajini i tenzije na Bliskom istoku. Kozaku-Markulis ističe da EU ima priliku da redefiniše svoju ulogu na globalnoj sceni kroz aktivno rešavanje ovih kriza.
Predsednik Kipra, Nikos Hristodulidis, predstavio je prioritete predsedavanja 21. decembra, naglasivši potrebu za jačanjem bezbednosti, konkurentnosti i fiskalne ravnoteže unutar EU. Takođe je istakao važnost proširenja Unije, posebno kada su u pitanju Ukrajina, Moldavija i Zapadni Balkan.
Fokus na stratešku autonomiju
Hristodulidis je naglasio da će Kipar raditi na jačanju evropske odbrambene politike do 2030. godine, kao i na diverzifikaciji energetskih izvora i puteva snabdevanja. Njegovo predsedavanje takođe će se fokusirati na institucionalizaciju odnosa sa zemljama Bliskog istoka, što je ključni aspekt strategije EU.
U tom kontekstu, bivši ministar spoljnih poslova Kipra, Joanis Kasulidis, ukazuje na važnost povezivanja ukrajinske krize sa diskusijama o spoljnoj politici i odbrani EU, kako bi Unija mogla da ispuni očekivanja globalnog aktera.
Osim toga, planira se samit u Nikoziji 2026. godine, na kojem će se okupiti lideri EU i zemalja istočnog Mediterana i Persijskog zaliva, što dodatno ukazuje na ambicije Kipra da igra ključnu ulogu u regionalnoj saradnji.
