Istorijski događaji 5. novembra: od osnivanja Tanjuga 1943. do izbora u SAD 2024.

Danas je četvrtak, 5. novembar 2026. godine. Ovaj datum u istoriji pamti se po brojnim događajima, rođenjima i smrtima ličnosti koje su obeležile politiku, nauku, umetnost i novinarstvo, kako u svetu, tako i kod nas.

Važni događaji u Srbiji i regionu

• 1918. – Pobednička srpska vojska umarširala je u Zemun, čime je okončana dvovekovna vladavina Habzburške monarhije delovima Srbije severno od Save i Dunava.
• 1943. – U Jajcu je osnovan Tanjug. Ideju je uoči Drugog zasedanja AVNOJ-a dao Moša Pijade, kako bi se svetska javnost informisala o borbi protiv okupatora u Jugoslaviji. Prvi direktor bio je novinar Vladislav Ribnikar. Agencija se u pokretu oglašavala iz Jajca, Drvara, sa Visa, iz Valjeva i Aranđelovca, odakle je 20. oktobra 1944. javila da je Beograd oslobođen. Već 25. oktobra 1944. objavila je prvi spoljnopolitički bilten u oslobođenom Beogradu, u zgradi nekadašnje agencije Avala u Resavskoj ulici.
• 1991. – Hrvatska artiljerija gađala je Šid, a sutradan i Apatin. U prvom napadu na teritoriju Srbije u Šidu su poginula četiri civila, a petnaestoro je ranjeno.

Svetska politika i istorija

• 1911. – Italija je anektirala dotadašnje turske teritorije u današnjoj Libiji, Tripolitaniju i Kirenaiku, kao i Rodos sa arhipelagom Dodekanez. Libija je formalno stekla nezavisnost 1951, a Italijani su zemlju stvarno napustili 1943.
• 1912. – Vudro Vilson izabran je za predsednika SAD i postao jedini predsednik koji je na jednim izborima pobedio dvojicu bivših šefova države, Vilijama Tafta i Teodora Ruzvelta.
• 1914. – Francuska i Velika Britanija objavile su rat Turskoj u Prvom svetskom ratu.
• 1916. – Centralne sile proglasile su Kraljevinu Poljsku, pokušavajući da motivišu Poljake za učešće u ratu na svojoj strani. Carska Rusija je odgovorila obećanjem da će Poljska nakon rata dobiti samostalnost.
• 1956. – Britanski padobranci izveli su desant na Port Said tokom britansko-francusko-izraelske agresije na Egipat.
• 1968. – Republikanac Ričard Nikson pobedio je demokratu Hjuberta Hamfrija na predsedničkim izborima u SAD.
• 1996. – Bil Klinton ponovo je izabran za predsednika SAD, pobedivši republikanca Boba Dola. Istog dana pakistanski predsednik smenio je premijerku Benazir Buto, uz optužbe za korupciju i nepotizam.
• 2003. – Evropska komisija donela je konačnu odluku da deset novih članica – Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Mađarska, Malta, Poljska, Slovačka, Slovenija i Češka – uđe u Evropsku uniju 1. maja 2004.
• 2006. – Bivši irački predsednik Sadam Husein osuđen je na smrt vešanjem zbog ubistva 148 šiita u mestu Dudžail posle pokušaja atentata na njega 1982.
• 2024. – Donald Tramp, kandidat republikanaca, pobedio je na izborima za predsednika SAD, sa znatno više glasova od demokratkinje Kamale Haris.

Nauka, tehnologija i vanredni događaji

• 1969. – SAD su lansirale prvi svemirski brod ka Marsu, ali je misija „Marinera III“ zbog tehničkih grešaka propala.
• 1982. – Na reci Parana, na granici Brazila i Paragvaja, puštena je u rad hidroelektrana „Itaipu“, tada najveća na svetu.
• 2013. – Indija je sa ostrva Šriharikota lansirala svemirski brod ka Marsu. Pre toga su misije na Crvenu planetu slale samo SAD, Rusija i EU.
• 2017. – U napadu u baptističkoj crkvi u Saderlend Springsu u Teksasu ubijeno je 27 osoba, a 20 je povređeno. Napadač je ubijen u okršaju s policijom. Istog dana u Saudijskoj Arabiji uhapšeno je 11 prinčeva i 38 bivših ministara, biznismena i zvaničnika u okviru istrage o korupciji.
• 2021. – U Velingtonu, predgrađu Fritauna u Sijera Leoneu, eksplodirala je cisterna iz koje je stanovništvo izvlačilo gorivo nakon saobraćajne nesreće. Poginule su 151 osoba, a 304 su povređene. Iste godine britanski mediji objavili su da je u Severnom Jorkširu pronađena najmanja poznata minijaturna biblija, dugačka oko centimetar i po, izrađena od zlata i procenjena na više od 100.000 funti.

Rođeni na današnji dan

• 1909. – Milena Pavlović-Barili, srpska slikarka nadrealističkog izraza, školovana u Beogradu i Minhenu, koja je živela u Rimu, Parizu i Njujorku, gde je radila i za časopis „Vog“. Umrla je u 36. godini nakon pada sa konja.
• 1913. – Vivijen Li, britanska glumica, nagrađena Oskarom za ulogu Skarlet O’Hare u filmu „Prohujalo s vihorom“, a drugog Oskara dobila je za „Tramvaj nazvan želja“.
• 1929. – Bora Todorović, srpski glumac, dugogodišnji član Ateljea 212, čije su filmske replike široko citirane. Dobitnik je Sterijine nagrade, „Ćurana“, „Zoranovog brka“ i nagrade „Pavle Vuisić“.
• 1931. – Ajk Tarner, američki muzičar i jedan od pionira soula i rokenrola, lider grupe „Kings of Rhythm“. Sa Tinom Tarner snimio je hitove poput „River Deep Mountain High“ i „Proud Mary“, za koji su 1972. dobili Gremi.

Preminuli na današnji dan

• 1879. – Džejms Klark Maksvel, škotski fizičar, tvorac Maksvelovih jednačina i elektromagnetske teorije svetlosti.
• 1881. – Danilo Medaković, srpski novinar, istoričar i izdavač, pokretač listova „Napredak“, „Južna pčela“ i „Srpski dnevnik“, priređivač Sabranih dela Dositeja Obradovića.
• 1930. – Kristijan Ajkman, holandski lekar, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu za otkriće vitamina B i uzroka bolesti beri-beri.
• 1944. – Aleksis Karel, francuski hirurg i pisac, nobelovac iz 1912, poznat po radu na transplantaciji tkiva i knjizi „Čovek nepoznanica“.
• 1955. – Moris Utrilo, francuski slikar samouk, poznat po pejzažima gradova.
• 1960. – Mak Senet, režiser i jedan od najznačajnijih autora burlesknih komedija iz doba nemog filma.
• 1982. – Žak Tati, francuski režiser i glumac, autor filmova „Praznični dan“, „Odmor gospodina Iloa“ i „Moj ujak“.
• 1989. – Vladimir Horovic, američki pijanista, jedan od najvećih majstora klavira.
• 1990. – U Njujorku je ubijen rabin Meir Kahane.
• 1991. – Britanski medijski magnat Robert Maksvel pronađen je mrtav u vodama kod Kanarskih ostrva.
• 1994. – Milan Mladenović, srpski muzičar i pesnik, frontmen grupe Ekaterina Velika i jedan od nosilaca beogradskog „Novog talasa“.
• 1997. – Isaija Berlin, britanski filozof i istoričar ideja, autor dela „Četiri ogleda o slobodi“.
• 2000. – Državnim počastima sahranjen je Haile Selasije, car Etiopije, svrgnut 1974.
• 2004. – Sergije Lukač, srpski novinar, osnivač Katedre za novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i urednik NIN-a.
• 2005. – Džon Fauls, britanski pisac, autor romana „Kolekcionar“, „Čarobnjak“ i „Žena francuskog poručnika“.
• 2006. – Bulent Edževit, bivši turski premijer, upamćen po slanju trupa na Kipar 1974. i sticanju statusa kandidata za EU 1999.