Na današnji dan, 12. novembra: od Berezine i Rapalskog sporazuma do spuštanja sonde File na kometu

Danas je četvrtak, 12. novembar 2026. godine. Pregled događaja, rođendana i godišnjica koji su obeležili ovaj datum kroz istoriju donosimo hronološki.

19. vek

• 1812. – Na zaleđenoj reci Berezini poginulo je oko 25.000 vojnika Napoleonove armije koja se povlačila iz Moskve, pod ruskom topovskom paljbom i jurišima kozaka. Napoleon je potom s malom pratnjom otišao u Pariz i obećao da će sakupiti novu vojsku od 300.000 ljudi, ali je poraz u Rusiji označio početak kraja njegove imperije.
• 1833. – Rođen je ruski kompozitor Aleksandar Porfirijevič Borodin, član neformalne grupe „Velika petorica“ i jedan od utemeljivača ruske simfonijske i kamerne muzike. Po obrazovanju je bio lekar i hemičar, a radio je i kao univerzitetski profesor. Najpoznatija dela su mu opera „Knez Igor“, Druga simfonija i simfonijska slika „U srednjoj Aziji“.
• 1839. – Donet je Vojni zakon kojim je uređen i sistem bezbednosti vojske tadašnje Kneževine Srbije. Taj datum se obeležava kao Dan Vojnobezbednosne agencije Vojske Srbije.
• 1840. – Rođen je francuski vajar Ogist Roden, jedan od najvećih umetnika s kraja 19. i početka 20. veka. Njegove skulpture „Mislilac“, „Poljubac“, „Građani Kalea“ i „Vrata pakla“ presudno su uticale na evropsko vajarstvo.
• 1866. – Rođen je Sun Jat Sen, kineski revolucionar i prvi predsednik Kine nakon pada monarhije. Savezna liga koju je osnovao 1905. povela je revoluciju 1911. kojom je zbačena dinastija Mandžu, a iz nje je 1912. nastala stranka Kuomintang.

Od 1912. do 1945.

• 1912. – Anarhista Manuel Pardinas ubio je španskog predsednika vlade Hosea Kanalehasa, a zatim izvršio samoubistvo.
• 1912. – Spasilačka ekipa pronašla je na Antarktiku posmrtne ostatke britanskog polarnog istraživača kapetana Roberta Skota i njegovih saputnika, koji su verovatno umrli u martu iste godine na povratku s Južnog pola.
• 1918. – Proglašena je prva austrijska republika, dan nakon kapitulacije Nemačke u Prvom svetskom ratu i abdikacije cara Karla I, poslednjeg vladara iz kuće Habzburg.
• 1919. – Britanski piloti Ros i Kejt Smit poleteli su iz Haunsloua kod Londona na prvi let od Britanije do Australije. U Darvin su sleteli 13. decembra iste godine.
• 1920. – Pod pritiskom Britanije i Francuske, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca potpisala je Rapalski sporazum, kojim su Istra, Julijska krajina, Zadar i ostrva Cres, Lošinj, Lastovo i Palagruža pripali Italiji. Italija je 1924. anektirala i Rijeku (Fiume), do tada slobodni grad.
• 1927. – Lav Trocki isključen je iz vladajuće boljševičke partije pod optužbom da se borio za vlast posle Lenjinove smrti, a Staljin je postao neprikosnoveni lider Sovjetske države. Trocki je proteran 1929, a ubijen 1940. u Meksiku.
• 1929. – Rođena je američka glumica Grejs Keli, koja je nakon udaje 1956. za kneza Renijea III postala vladarka Monaka. Među njenim filmovima su „Tačno u podne“, „Provincijalka“ (za koji je dobila Oskara), „Pozovi M radi ubistva“ i „Dvorišni prozor“.
• 1933. – Nacional-socijalistička radnička partija Adolfa Hitlera dobila je izbore i preuzela vlast u Nemačkoj.
• 1937. – Japanci su okupirali kineski grad Šangaj.
• 1941. – Sovjetska Crvena armija zaustavila je u Drugom svetskom ratu nadiranje nemačkih snaga prema Moskvi.
• 1942. – Britanska Osma armija generala Bernarda Montgomerija ponovo je zauzela Tobruk u Libiji i zarobila najmanje 30.000 nemačkih i italijanskih vojnika, nastavivši da goni razbijeni Afrički korpus generala Ervina Romela.
• 1942. – U bici na Gvadalkanalu Amerikanci su stekli prevagu nad Japancima, čime je njihovo napredovanje ka Australiji zaustavljeno, iako su borbe na ostrvu potrajale još mesecima.
• 1944. – U fjordu Tromzo na severu Norveške saveznici su potopili „Tirpic“, poslednji veliki ratni brod Nemačke.

Posleratne decenije

• 1948. – Bivši japanski premijer general Hideki Tođo i još šest japanskih zvaničnika osuđeni su na smrt zbog ratnih zločina počinjenih u Drugom svetskom ratu.
• 1956. – Beogradsko pozorište „Atelje 212“ počelo je s radom u adaptiranom delu zgrade „Borbe“, predstavom „Faust“ Johana Volfganga Getea u režiji Mire Trailović.
• 1956. – Novi mađarski lider Janoš Kadar odbio je ulazak posmatrača Ujedinjenih nacija u Mađarsku.
• 1961. – Rođena je rumunska gimnastičarka Nađa Komaneči, koja je na Olimpijskim igrama u Montrealu 1976. prva u istoriji gimnastike dobila najvišu ocenu 10.
• 1969. – Ruski pisac Aleksandar Solženjicin izbačen je iz Saveza sovjetskih pisaca uz obrazloženje da je njegovo ponašanje „antidruštveno“.
• 1970. – Snažan ciklon i visoki talasi usmrtili su najmanje 200.000 ljudi u Istočnom Pakistanu, današnjem Bangladešu.
• 1974. – Zbog politike aparthejda Južna Afrika je suspendovana iz Generalne skupštine UN.
• 1977. – U zatvorskoj ćeliji samoubistvo je izvršila Ingrid Šubert, pripadnica zapadnonemačke grupe „Bader-Majnhof“.
• 1981. – Američki spejs-šatl „Kolumbija“ drugi put je poleteo u orbitu i postao prvo svemirsko vozilo koje je upotrebljeno više puta.
• 1982. – Jurij Andropov izabran je za generalnog sekretara Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza, dan nakon smrti Leonida Brežnjeva.
• 1989. – Umrla je Dolores Ibaruri, zvana La Pasionarija, predsednica Komunističke partije Španije i jedno od najpoznatijih imena Španskog građanskog rata. Pripisuje joj se parola „No pasaran“ („Neće proći“). Posle pada Republike provela je 38 godina u inostranstvu, uglavnom u Sovjetskom Savezu, a u Španiju se vratila 1977. i postala članica kortesa.

Od 1990. do danas

• 1990. – Princ Akihito krunisan je za cara Japana.
• 1991. – U Istočnom Timoru došlo je do sukoba indonežanske vojske i separatista, pri čemu su desetine ljudi izgubile život. Indonezija je Istočni Timor pripojila u decembru 1975, a nezavisnost mu je priznata 2002.
• 1995. – U Erdutu i Zagrebu potpisan je sporazum o Sremsko-baranjskoj oblasti, kojim je predviđen jednogodišnji prelazni period pod međunarodnom upravom.
• 1996. – U sudaru dva putnička aviona iznad Indije, iz Saudijske Arabije i Kazahstana, poginule su 349 osobe.
• 1999. – U zemljotresu u Turskoj, s epicentrom kod grada Dušče, 170 kilometara istočno od Istanbula, poginulo je najmanje 550 ljudi.
• 1999. – Na planini Bajgora, severoistočno od Kosovske Mitrovice, srušio se avion Svetskog programa UN za hranu tipa „ATR-42“, a poginule su 24 osobe.
• 2001. – Avion kompanije „Ameriken erlajns“ tipa „erbas A300“ sa 260 putnika i članova posade srušio se posle poletanja na njujorški kvart Kvins. Niko u avionu nije preživeo, a poginulo je i pet ljudi u kućama na zemlji.
• 2003. – U samoubilačkom napadu u Nasiriji, na jugu Iraka, u eksploziji kamiona ispred baze italijanske vojne policije poginulo je 19 Italijana i devet Iračana.
• 2006. – Bombaš samoubica ubio je 35, a ranio 58 ljudi u regrutnom centru iračke policije u Bagdadu.
• 2007. – Umro je američki pisac Ajra Levin, autor romana „Rozmarina beba“. Po njegovim knjigama snimljeni su i filmovi „Momci iz Brazila“ i „Sliver“.
• 2013. – Evropski sud za ljudska prava osudio je Tursku zbog bombardovanja dva kurdska sela 1994. i ubistva 33 osobe, i naložio isplatu odštete.
• 2014. – Robot-laboratorija „File“ uspešno se spustila na kometu 67P/Čurjumov-Gerasimenko. Visokorizično spuštanje, rezultat desetogodišnjih priprema, predstavlja istorijski presedan u svemirskom istraživanju.
• 2015. – Izvršni direktor Fonda UN za stanovništvo Babatunde Osotimehin saopštio je da je smrtnost žena zbog komplikacija u trudnoći opala za gotovo 50 odsto u prethodnih 25 godina. Naglasio je da napredak nije ujednačen i da se 99 odsto tragičnih ishoda dešava u zemljama u razvoju.
• 2017. – U zemljotresu magnitude 7,3, s epicentrom tridesetak kilometara jugozapadno od Haladže na granici Iraka i Irana, poginulo je 630 osoba, a 8.100 je povređeno. Oko 70.000 ljudi ostalo je bez krova nad glavom.
• 2019. – Preminuo je srpski kompozitor Zoran Hristić, rođen u Beogradu. Studirao je u Milanu i Beogradu, a stvarao je solistička i kamerna dela, balete i muziku za pozorište, film i televiziju. Dobitnik je dve Sterijine nagrade i dve Zlatne arene, a bio je i umetnički direktor festivala Bemus i Mokranjčevi dani te urednik Muzičke redakcije RTS-a.
• 2020. – Umro je Džeri Rolings, bivši predsednik Gane. Kao vojni pilot na vlast je prvi put došao vojnim udarom 1979, a ponovio ga je 1981. Dva puta je biran za predsednika i smatra se da je doprineo stabilizaciji demokratskih institucija u zemlji. Bio je i predstavnik Afričke unije u Somaliji.

Izvor: Tanjug / B92