Irska, koja trenutno predsedava Savetu EU, predstavila je novi predlog budžeta za period od 2028. do 2034. godine, koji iznosi oko 1,826 biliona evra. Ovaj iznos je znatno manji od prvobitnog predloga Evropske komisije, koji je bio skoro dva biliona evra (izvor).
Predloženo smanjenje budžeta ipak nije u skladu sa zahtevima Nemačke i još pet zemalja, koje su tražile veće rezove, ističući da su neto uplatioci u budžet EU. Ove zemlje uključuju Austriju, Holandiju, Dansku, Finsku i Švedsku.
Nemački kancelar Fridrih Merc je kritikovao irski predlog, naglašavajući da visina budžeta nije dovoljna za postizanje dogovora. On je takođe izrazio zabrinutost zbog raspodele sredstava, koja su u velikoj meri smanjena za oblasti poput konkurentnosti i istraživanja, koje su od značaja za Nemačku.
U međuvremenu, irski predlog je zaštitio sredstva za poljoprivredu i regionalni razvoj, koja su ključna za smanjenje ekonomskih razlika među članicama EU. Ove mjere su zatražene od strane 17 članica, uključujući Hrvatsku, Sloveniju, i Mađarsku, koje se bore za očuvanje tih sredstava.
Pregovori o novom budžetu će se nastaviti na predstojećem samitu šefova država ili vlada u Briselu, a očekuje se da će rasprave potrajati sve do kraja godine.
Upozorenja o rastućim dugovima
Istovremeno, Evropski revizorski sud je upozorio na rastuću zaduženost EU, procenjujući da bi od 2028. do 2034. mogla potrošiti oko 93 milijarde evra samo na kamate za program oporavka NextGenerationEU. Dug EU bi do 2027. mogao dostići čak bilion evra, što je deset puta više nego pre pandemije.
Dug koji se navodi ne uključuje javne dugove država članica, već se odnosi na sredstva koja je Evropska komisija pozajmila radi finansiranja programa oporavka i pomoći Ukrajini.
Revizori su izrazili zabrinutost da bi skoro svaki deseti evro iz evropskog budžeta mogao biti namenjen otplati dugova, što bi moglo zahtevati dodatne doprinose država članica.
Potencijalne finansijske praznine
Revizorski sud takođe ukazuje na mogućnost nastanka „značajnih finansijskih praznina“ u budžetu EU, što bi moglo zahtevati teške odluke, uključujući povećanje doprinosa ili odustajanje od nekih političkih ciljeva.
Greške tokom pandemije ne smeju se ponoviti
Revizori su takođe naglasili potrebu za izbegavanjem grešaka koje su se dogodile prilikom isplate sredstava tokom pandemije. U predlogu budžeta, buduće isplate bi se trebale vezivati za ostvarene ciljeve, što može predstavljati izazov u proveri njihove realizacije.
U zaključku, rastući dugovi i nesuglasice oko novog budžeta EU ukazuju na izazove koji predstoje u bliskoj budućnosti, a rešenja će zahtevati pažljivo razmatranje i saradnju među članicama.
