U današnjem svetu, radni dan više nema jasnu granicu. Zaposleni često primaju poslovne imejlove, pozive i poruke čak i nakon završetka radnog vremena, što dovodi do očekivanja da budu dostupni uveče, tokom vikenda ili godišnjih odmora. Ova pojava, koja se javlja kao posledica digitalizacije, postavlja pitanje o njenom uticaju na mentalno zdravlje radnika.
Dr Sanja Zlatanović, viša naučna saradnica Instituta društvenih nauka, u svojoj knjizi „Radna prava i mentalno zdravlje u eri digitalizacije: izazovi, mogućnosti i perspektive bezbednosti i zaštite na radu” istražuje ova pitanja. Ona naglašava da je pravo na mentalno zdravlje deo šireg prava na bezbednost i zdravlje na radu.
U savremenom svetu, sve više se govori o integralnom pristupu zaštiti zdravlja, koji uključuje i mentalno zdravlje, kao i prevenciju psihosocijalnih rizika. Ovi rizici mogu biti povezani sa prekomernim obimom posla, nedostatkom podrške, lošom komunikacijom, ali i nasiljem na radnom mestu.
Kako objašnjava Zlatanović, tehnologija koja omogućava stalnu dostupnost može postati problem kada se od zaposlenih očekuje da budu dostupni van radnog vremena. Ovo pomera granice između poslovnog i privatnog života, što može dovesti do produženja radnog vremena i povećanog stresa.
„Digitalizacija sama po sebi nije ni dobra ni loša. Ključno je kako organizujemo rad u ovom okruženju i obezbeđujemo zaštitu privatnog života zaposlenih nakon radnog vremena“, ističe ona.
Jedan od najvećih izazova današnjice je ponovno uspostavljanje jasne granice između radnog vremena i vremena za odmor. Ovo pitanje nije samo vezano za produktivnost, već i za dostojanstvo i kvalitet života radnika.
Istraživanja pokazuju da kontinuirana digitalna dostupnost može uzrokovati stres i sagorevanje, zbog čega je važno da organizacije prepoznaju značaj smanjenja ove povezanosti. Implementacija mera koje omogućavaju digitalnu nedostupnost može pomoći u očuvanju mentalnog zdravlja zaposlenih i regeneraciji njihove radne sposobnosti.
