Udruženje berlinskih bolnica (BKG) izrazilo je zabrinutost zbog učestalih incidenata u zdravstvenim ustanovama u glavnom gradu Nemačke. Ovi incidenti obuhvataju upade dronova, kibernetičke napade, provale i podmetanje požara, što ukazuje na rastuću pretnju po sigurnost bolnica.
BKG je naglasilo da su nemačke bezbednosne službe neke od ovih napada klasifikovale kao moguće akte hibridnog ratovanja. U tom kontekstu, zdravstvene ustanove više nisu samo odgovornost bolnica, već zahtevaju saradnju sa bezbednosnim organima kako bi se osigurala njihova zaštita.
Prema podacima, Berlin ima više od 80 bolnica, uključujući i Šarite, koja je najveća univerzitetska bolnica u Evropi. Nedavne eksplozije i požari u bolnicama, kao što su incidenti u bolnici Vivantes i Šarite, pokrenuli su državnu istragu zbog sumnje na politički motivisano nasilje.
Rastuća pretnja i potreba za zaštitom
Tokom leta prijavljeno je nekoliko požara u bolnicama Bundesvera, što je dodatno ukazalo na moguće veze sa lečenjem ukrajinskih vojnika u tim ustanovama. Savezna služba za zaštitu ustavnog poretka (BfV) nije zabeležila povećanje aktivnosti stranih službi u vezi sa bolnicama, ali su potvrdili da su zdravstvene ustanove često meta sajber kriminala, uključujući digitalne ucene.
Manuel Atug, stručnjak za zaštitu kritične infrastrukture, ističe da su bolnice često žrtve ucena. Pored finansijskih motiva, može doći do sabotaže ili špijunaže. Mnoge bolnice, posebno manje, nedovoljno su pripremljene za odbranu zbog nedostatka sredstava.
Prema podacima Savezne kriminalističke policije (BKA), zabeleženi su brojni slučajevi nasilja, uključujući i nedavne incidente u Berlinskoj jevrejskoj bolnici, gde je požar povredio 14 osoba. Takođe, sabotaže su se dogodile i u drugim delovima grada, što dodatno ukazuje na sveprisutne bezbednosne probleme.
Potreba za ulaganjima u bezbednost
Feliks Nojman iz Fondacije Konrad Adenauer naglašava da Nemačka mora uložiti više napora u zaštitu kritične infrastrukture. BKG upozorava na potrebu za uspostavljanjem efikasnijih mehanizama samoodbrane i dodatnim investicijama u bolnice.
U oktobru 2025. godine, Nemački bolnički institut (DKI) i Institut za zdravstveni menadžment predstavili su studiju koja ukazuje na značajne nedostatke u sistemu, uključujući slabu kibernetičku sigurnost i nedovoljne zalihe za hitne slučajeve. Procene govore da je potrebno ulaganje od 2,7 milijardi evra za poboljšanje bezbednosti bolnica.
Bundestag je nedavno usvojio novi zakon o zaštiti kritične infrastrukture, koji obavezuje institucije da poboljšaju fizičku zaštitu svojih objekata, posebno u svetlu rasta napada i špijunaže u regionu.
