Rezultati američkih međuizbora, na kojima su demokrate ostvarile ubedljivu pobedu, otvorili su pitanje kako će se ishod odraziti na spoljnu politiku Sjedinjenih Država, pa i na odnose sa Srbijom. Domaći sagovornici koje je citirala „Politika“ ocenjuju da veće promene prema Beogradu i regionu ne treba očekivati, ali da će Kongres usporiti ili ograničiti neke poteze predsednika Donalda Trampa.
Šta su pokazali međuizbori u SAD
Prema navodima izvora, glasanje je doneslo takozvani „blunami“, odnosno izborni talas u korist Demokratske partije. Demokrate su, kako se navodi, preuzele i neka tradicionalno republikanska uporišta. Kanzas će prvi put od 1932. u Senatu imati kandidata demokrata, a u Teksasu je funkciju guvernera osvojio demokrata Džejms Talarik, prvi put posle 1988. godine.
Izbore su obeležile i brojne „prve“ pobede: prva Afroamerikanka na mestu guvernera Džordžije, prva guvernerka iz starosedelačkog naroda u Novom Meksiku, prvi otvoreno homoseksualni senator i prvi musliman u Senatu. Prema projekcijama, demokrate bi u Predstavničkom domu trebalo da imaju oko 260 mesta naspram oko 160 republikanskih, dok bi u Senatu odnos bio 54 prema 44.
Kao razloge za rezultat, analitičari navode nezadovoljstvo životnim troškovima i cenama energenata, ali i spoljnopolitička pitanja, među njima učešće SAD u ratu protiv Irana, nastavak rata u Ukrajini i povećanje carina koje je opteretilo odnose sa evropskim saveznicima.
Vučić: komplikovanija spoljnopolitička situacija
Aleksandar Vučić, nosilac liste „Ujedinjena Srbija“, izjavio je da će pobeda demokrata zakomplikovati stvari na spoljnopolitičkom planu i da može dovesti do više cene nafte i derivata na svetskom tržištu. Po njegovim rečima, to je razlog da se nova vlast u Srbiji formira što pre. Dodao je da očekuje da Tramp prihvati poraz prkosno i nastavi borbu, te da će svako ko ga potceni „napraviti veliku grešku“.
Milivojević: nema promene politike prema Srbiji
Karijerni diplomata Zoran Milivojević ocenjuje da Srbija nije među prioritetima Vašingtona i da Tramp nema razloga da zbog izbornih rezultata menja stav prema njoj. Prema njegovim rečima, ostaje tema nastavka dijaloga o Strateškom partnerstvu, a pitanje je dinamike i toga kako će se nova vlast u Srbiji odrediti. Naveo je da je Stejt department poručio da očekuje kontinuitet politike i nastavak dijaloga.
Milivojević smatra da će Srbija imati pozitivan pristup administracije do kraja Trampovog mandata, što bi trebalo iskoristiti, kao i da neće biti promena politike prema Balkanu i Evropi. Izbore je opisao kao svojevrstan referendum o dosadašnjoj politici predsednika, uz isticanje socijalnih i ekonomskih pitanja, poput rasta troškova života i cene goriva, kao i nezadovoljstva ratom protiv Irana.
Očekuje period kohabitacije, u kojem će zakoni zahtevati pregovore demokrata i republikanaca. Tramp će se, smatra on, više oslanjati na izvršna ovlašćenja i spoljnu politiku, posebno na rešavanje sukoba u Ukrajini i na Bliskom istoku.
Marinković: kurs ostaje, ali uz mogući veći pritisak
Vladimir Marinković, osnivač Kongresa srpsko-američkog prijateljstva, takođe ne očekuje promenu pristupa prema Srbiji i regionu. Ukoliko postoji politička volja i u Beogradu, nastaviće se rad na četiri ključne teme koje definiše strateški dijalog. Priznaje da će promene u odborima i komitetima Kongresa možda doneti nešto veći pritisak na Srbiju, naročito po pitanju odnosa prema Evropskoj uniji.
Prema njegovoj oceni, Srbija u naredne dve godine ima šansu da, uz Trampa i najbliže saradnike poput Marka Rubija, ostvari projekte strateškog dijaloga, naročito u ekonomskoj i energetskoj oblasti. Smatra da novi sastav Kongresa može uticati na brzinu donošenja Trampovih odluka, ali ne i fundamentalno na ključne poteze administracije.
Marinković najavljuje i moguće pokušaje opoziva predsednika u Kongresu, te navodi da će demokrate koristiti većinu da ospore Trampovu spoljnopolitičku, ekonomsku i energetsku agendu.
O aktuelnim političkim temama u zemlji pisali smo i u tekstu o Vučićevoj strategiji i budućem položaju.
