Digitalni samit Savezne vlade Nemačke održava se u Berlinu tokom dva dana, a interesovanje za skup znatno je veće od očekivanog. Kako je izjavio nemački ministar za digitalizaciju Karsten Vildberger (CDU), ulaznice su rasprodate, a potražnja je premašila mogućnosti organizatora.
Vildberger je domaćin samita, a očekuju se desetine gostiju iz celog sveta. Među njima su ministarke i ministri digitalizacije iz Francuske, Holandije i Kanade, direktori brojnih tehnoloških kompanija i naučnici. Najavljeno je i prisustvo kancelara Fridriha Merca.
Učesnici će iskustva razmenjivati na panelima, tokom uvodnih izlaganja i na sajamskim štandovima. Središnja tema, kao i prethodnih godina, jeste veštačka inteligencija, a posebno pitanje kako Nemačka i Evropa mogu da ostvare veći uticaj u toj oblasti. „Kako možemo da nadogradimo ono što je već pokrenuto kako bismo i dalje ostali među vodećima u oblasti veštačke inteligencije?“, upitao je ministar.
Zavisnost od SAD dodatno porasla
Nemačka je poslednjih godina ostvarila određeni napredak na digitalnom planu. Nemačke kompanije imaju važnu ulogu u primeni veštačke inteligencije u industriji, osniva se sve više startapova iz te oblasti, a država je pokrenula strategiju razvoja centara za podatke.
Ipak, deo stručnjaka sumnja da Nemačka može da se meri sa svetskim vrhom. Ključni problem je to što su Nemačka i Evropa u ovoj oblasti i dalje snažno zavisne od Sjedinjenih Američkih Država. Upravo tamo najveće tehnološke kompanije, od OpenAI-ja do Nvidije, ostvaruju najveće prihode, grade centre za podatke i određuju tehnološke standarde. Ko želi najnaprednija rešenja, uglavnom mora da kupuje američku tehnologiju.
Berlinski istraživački centar Agora Digitale Transformation potvrđuje takvu sliku. Njegov izvršni direktor Štefan Hojman ocenjuje da se od prošlogodišnjeg samita nije mnogo promenilo. „Nažalost, nismo naročito suvereni. O tome se prošle godine intenzivno raspravljalo, ali od tada se zapravo nije dogodilo mnogo. Moglo bi čak da se kaže da su zavisnosti dodatno porasle“, rekao je Hojman.
Razlika u ulaganjima
Neravnoteža je najvidljivija u visini ulaganja. Prema analizi savezne potrošnje koju je izradila Agora Digitale Transformation, država za projekte veštačke inteligencije izdvaja oko 800 miliona evra, što je svega 0,15 odsto ukupnog saveznog budžeta.
S druge strane, Amazon, Alfabet, Majkrosoft i Meta ove godine zajedno u veštačku inteligenciju ulažu oko 655 milijardi evra, što je više od celokupnog nemačkog saveznog budžeta.
Ministar Vildberger ipak naglašava da novac nije jedini činilac. „Nije uvek reč samo o novcu, nego i o načinu razmišljanja. Jesmo li dovoljno hrabri da zaista prihvatimo ovu tehnologiju i iskoristimo njene mogućnosti? Mislim da u toj oblasti još moramo da nadoknađujemo zaostatke“, rekao je za emisiju „Beriht aus Berlin“.
„Voz veštačke inteligencije“ još nije otišao
Slično gledište ima i privreda. Bernhard Roleder, generalni direktor udruženja digitalne industrije Bitkom, ukazuje da Nemačka zavisi od uvoza takozvanih osnovnih modela veštačke inteligencije, velikih modela na kojima počivaju sistemi poput ChatGPT-a, Kloda kompanije Antropik ili kineskog Dipsika. „To još ne možemo da razvijamo u Nemačkoj na način na koji to mogu drugi“, kaže on.
Uprkos tome, smatra da prilika nije propuštena. „Voz veštačke inteligencije vozi brzo, ali stalno staje na usputnim stanicama“, poručuje Roleder.
Drugim rečima, nije neophodno da svaka država razvije sopstveni ChatGPT, niti da svaka vlada ulaže milijarde poput američkih tehnoloških giganata. Po njegovom mišljenju, važnija su pametna ulaganja od puke veličine.
Nemačka bi, na primer, mogla snažnije da razvija takozvanu fizičku veštačku inteligenciju, odnosno njenu primenu u mašinama, fabrikama, robotima i autonomnim vozilima. Takođe bi mogla više da ulaže u osnovna istraživanja i da gradi partnerstva sa državama izvan SAD. Kao primer navodi se saradnja kanadske kompanije Cohere i nemačke kompanije Aleph Alpha iz Hajdelberga.
Tema za razgovor tokom dvodnevnog samita ne nedostaje, ali pred Nemačkom su i meseci intenzivnog rada. Kako je poručio ministar Vildberger, sada treba zasukati rukave i ubrzati tempo.
