Parlamentarni izbori u Izraelu nisu rezultirali jasnom pobedom za nijednu stranku. Bivši načelnik Generalštaba Gadi Ajzenkot i njegovi saveznici nastojali su da smene Benjamina Netanjahua i njegovu vladu, koja uključuje desničarske i ultrareligijske stranke. Ipak, prema trenutnim podacima, oni su daleko od osvajanja potrebne većine sa 48 mandata u Knesetu, koji broji 120 poslaničkih mesta.
Netanjahuov blok je obezbedio 53 mandata, što je pad u odnosu na prethodnih 68. Kako bi se formirala nova vlada, izraelski izborni zakon predviđa nekoliko koraka. Nakon konačnih rezultata, koji će biti objavljeni najkasnije 4. novembra, predsednik Isak Hercog će započeti konsultacije sa svim strankama koje su osvojile mandate.
Netanjahu verovatno dobija mandat za formiranje vlade
Prema očekivanjima, mandat za formiranje nove vlade najverovatnije će dobiti Benjamin Netanjahu, jer njegova stranka Likud ima najveći broj poslanika. On bi imao šest nedelja da pronađe koalicione partnere. Ukoliko to ne uspe, predsednik bi mogao poveriti mandat drugoj osobi, koja bi imala četiri nedelje za formiranje vlade.
Ukoliko do kraja marta ne bude formirana nova vlada, predsednik će morati raspustiti parlament i raspisati nove izbore koji bi se morali održati u roku od 90 dana. Netanjahu, kao trenutni premijer, ostaje na vlasti u tehničkom mandatu, što može trajati i do 2027. godine.
U ovom trenutku, Netanjahu se suočava sa izazovima oko formiranja koalicije, s obzirom na to da su njegove stranke izgubile većinu, a moguće je da će pokušati da pridobije podršku drugih stranaka za formiranje vlade nacionalnog jedinstva.
Očekivanja za Gazu i Zapadnu obalu
U narednim mesecima, ne očekuje se napredak u Pojasu Gaze, gde međunarodne organizacije ukazuju na teške životne uslove. Sve dok traje mogućnost novih izbora, teško je očekivati izraelske ustupke, bilo u smislu povlačenja vojske ili poboljšanja humanitarne situacije.
Na Zapadnoj obali, nasilje jevrejskih doseljenika ostaje značajan problem. Netanjahuova administracija je nastavila sa širenjem naselja, što je ponekad dovodilo do sukoba sa palestinskim stanovništvom. Izraelske bezbednosne snage često ne intervenišu tokom ovih napada, što dodatno komplikuje situaciju.
Regionalna situacija i međunarodna izolacija
Izraelska vojska drži pod okupacijom delove Libana i Sirije, a situacija se ne očekuje da će se promeniti bez nove vlade. Pored toga, spekuliše se o mogućim napadima na Iran, što bi dodatno pogoršalo regionalne tenzije.
Izrael se suočava sa međunarodnom izolacijom zbog načina na koji vodi vojnu operaciju u Gazi, a bez promene u vladi teško je očekivati poboljšanje odnosa s drugim zemljama.
