Digitalna era je transformisala naše svakodnevne navike, a čitanje knjiga nije izuzetak. U poslednje dve decenije, pojavom elektronskih čitača poput „Kindle”-a, knjige su postale dostupnije nego ikad. Sada se e-knjige čitaju u čekaonicama, dok se audio-knjige sve više slušaju tokom vožnje ili šetnje.
Prema istraživanju američkog istraživačkog centra „Pew”, 31% odraslih Amerikanaca je prošle godine čitalo e-knjige, dok je 26% slušalo audio-knjige. Interesantno je da su mlađi od 50 godina najčešći korisnici ovih formata. U Evropi, međutim, trend je sporiji; podaci Evrostata pokazuju da je 2025. godine samo 9,5% korisnika interneta kupilo e-knjige ili audio-knjige.
Uređaji poput „Kindle”-a i sličnih modela omogućavaju lakšu upotrebu sa ekranima koji ne svetle i baterijama koje traju nedeljama. Mnogi korisnici ipak biraju da čitaju e-knjige na svojim pametnim telefonima ili tabletima. Ove digitalne knjige nude brojne prednosti, kao što su mogućnost prilagođavanja veličine fonta i osvetljenja, kao i opcije za pretragu i beleške.
S druge strane, audio-knjige predstavljaju savršeno rešenje za one koji žele da uživaju u knjigama dok obavljaju druge aktivnosti. Prema istraživanju Udruženja izdavača audio-knjiga, 58% odraslih Amerikanaca je makar jednom slušalo audio-knjigu, a prodaja je porasla na 2,43 milijarde dolara u 2025. godini.
Audio-knjige su korisne za razne grupe, uključujući osobe sa invaliditetom, ali njihova popularnost se širi i među onima bez takvih poteškoća. Mnogi slušaju dok se voze, obavljaju kućne poslove ili se opuštaju.
U Srbiji, aplikacije kao što su „Slušaj.rs”, „Knjigapriča” i „Storia” nude audio-knjige na srpskom jeziku. Iako su platforme poput „Audible” i „Spotify” dostupne, njihov sadržaj na našem jeziku ostaje skroman.
Digitalizacija nije smanjila interesovanje za knjige, već je otvorila nove mogućnosti za pristup literaturi. U Beogradu se trenutno održava Sajam knjiga, gde posetioci mogu da istraže nove naslove dok istovremeno imaju pristup hiljadama knjiga na svojim uređajima. Na kraju, knjiga je više od formata; ona pripada čitaocu.
Stručna literatura u Evropi
Prema podacima Federacije evropskih izdavača, ukupni prihod izdanja u Evropi je 2024. godine iznosio oko 24,9 milijardi evra. Stručne i akademske knjige čine značajan deo ovog tržišta, sa 16,7% ukupnog prihoda, što ukazuje na njihov značaj.
