Psihoterapeuti često se suočavaju sa klijentima koji se bore sa osećajem usamljenosti, čak i kada su u vezama. Usamljenost ne mora nužno značiti biti sam, već može obuhvatiti i osećaj izolacije unutar partnerskog odnosa.
Jasna Veljković, psiholog i psihoterapeut, podelila je iskustvo jedne klijentkinje koja se oseća usamljeno iako je u braku već 20 godina. Ona priznaje da se oseća kao da će „umreti” od usamljenosti, iako razmišlja o razvodu, strah od odvajanja je sprečava da donese konačnu odluku.
Ova situacija podseća na Šopenhauerovu metaforu o bodljikavim ježevima, koja simbolizuje ljudsku potrebu za bliskošću i istovremeno strah od povrede. Kako je objasnila Veljković, bodljikavi ježevi se okupljaju kako bi se zagrejali, ali se često povređuju bodljama drugih ježeva. Slično tome, ljudi se bore da pronađu ravnotežu između bliskosti i lične sigurnosti.
U partnerskim odnosima, često se donose emocionalni obrasci iz detinjstva. Osobe koje nemaju unutrašnju sigurnost mogu težiti stapanju sa partnerom umesto autentičnom bliskošću, što može dovesti do emocionalne katastrofe kada se izgubi individualnost. Veljković naglašava da je važno održavati optimalnu distancu kako bi se izbegle povrede.
Pored toga, psihijatar dr Goran Arbanas istakao je uticaj tehnologije na emocionalne veze. U današnje vreme, ljudi sve više koriste pornografiju i digitalne platforme za zadovoljenje svojih potreba za intimnošću. Istraživanja pokazuju da mnogi razvijaju emocionalne veze sa veštačkom inteligencijom, što može povećati osećaj povezanosti i zadovoljstva.
Na Kongresu psihoterapeuta Srbije, koji se održava pod sloganom „Psihoterapija i usamljenost”, raspravlja se o ovim savremenim izazovima i kako tehnologija menja pristup emocionalnim i seksualnim vezama.
