Poslednje proširenje Evropske unije dogodilo se 1. jula 2013. godine kada je Hrvatska postala 28. članica. Iako se očekuje da bi Crna Gora mogla postati sledeća članica, Hrvatska je iznela niz zahteva koji bi mogli kočiti njen proces pristupanja.
Kao vodeći kandidat za ulazak u EU, Crna Gora se suočava s pritiscima iz Zagreba, koji traži da se reše pitanja vezana za ratnu prošlost i imovinska prava. Hrvatska insistira na obeštećenju za nekadašnje zatočenike, rasvetljavanju sudbina nestalih, kao i na razgraničenju na moru. Takođe, traže isplatu značajnog iznosa za imovinu nekadašnje Jugoslovenske narodne armije.
Albanija i Grčka
Albanija, koja je stekla status kandidata 2014. godine, takođe se suočava s preprekama. Grčka preti da će blokirati njen pristupni proces zbog nedovoljne zaštite prava grčke manjine u Albaniji.
Ukrajina i Mađarska
U kontekstu proširenja, Mađarska je pokazala otpor prema Ukrajini, insistirajući na poboljšanju prava mađarske manjine. Ova situacija dodatno otežava proces proširenja EU.
Severna Makedonija
Severna Makedonija se suočila s dugotrajnom blokadom zbog sporova sa Bugarskom, koja osporava postojanje makedonskog jezika i nacije. Iako su pregovori formalno otvoreni, sporovi i dalje traju.
Srbija i veto članica
Srbija je započela proces pristupanja EU 2009. godine, ali su pregovori stagnirali. U julu 2026. godine, osam članica EU, uključujući Hrvatsku, usprotivilo se otvaranju novih pregovaračkih poglavlja. Glavni razlozi za blokadu su pitanja vladavine prava i demokratije.
S obzirom na sve ove izazove, EU razmatra reformu sistema odlučivanja kako bi se smanjila mogućnost korišćenja veta kao sredstva političkog pritiska. Međutim, za usvajanje tih reformi takođe je potrebna jednoglasna saglasnost svih članica, što može dovesti do sličnih problema.
U ovom kontekstu,
