Film Đavolji advokat (The Devil’s Advocate), režiran od strane Tejlora Hakforda, imao je svoju premijeru 17. oktobra 1997. godine. Ovaj natprirodni triler postao je kultni klasik, a u glavnim ulogama se pojavljuju Kijanu Rivs, Al Paćino i Šarliz Teron. Film se temelji na romanu Endrua Najdermana iz 1990. godine i kombinuje elemente sudske drame i horora, istražujući teme poput pohlepe, ambicije i moralnih posledica ljudskih odluka.
U središtu priče je Kevin Lomaks, mladi advokat iz Floride koji nikada nije izgubio slučaj. Kada dobije priliku da se pridruži prestižnoj njujorškoj advokatskoj firmi koju vodi harizmatični Džon Milton (Paćino), preseljava se na Menhetn sa svojom suprugom Meri En (Teron). Kako Kevin napreduje u svojoj karijeri, njegova supruga počinje da doživljava zastrašujuće vizije, a iza Miltonove privlačne ponude otkriva se mračna istina.
Kijanu Rivs je izabrao ovaj film umesto nastavka „Brzine“
Kijanu Rivs je odlučio da prihvati ulogu u Đavoljem advokatu umesto da se pojavi u nastavku popularnog filma Brzina, za koji mu je ponuđeno 11 miliona dolara. Rivs je pristao na smanjenje svog honorara kako bi se finansijski zahtevi Ala Paćina ispunili.
Al Paćino je prvobitno odbio ulogu Džona Miltona, smatrajući lik previše stereotipnim. Kako bi se pripremio za svoju ulogu, proučavao je Danteov Pakao i Miltonov Izgubljeni raj.
Pravni spor nakon premijere
Nakon premijere, film je bio predmet pravnog spora zbog skulpture prikazane u Miltonovom stanu. Vajar Frederik Hart i Nacionalna katedrala u Vašingtonu su tvrdili da prikaz podseća na Hartovo delo „Ex Nihilo“ i da predstavlja povredu autorskih prava. Spor je rešen nagodbom 1998. godine, a Warner Bros. je pristao da izmeni sporne scene u budućim izdanjima filma.
Đavolji advokat je postigao komercijalni uspeh, zaradivši gotovo 153 miliona dolara širom sveta, a osvojio je i nagradu Saturn za najbolji horor film. Al Paćino je bio nominovan za MTV filmsku nagradu u kategoriji najboljeg negativca.
Kritičari su imali podeljena mišljenja o filmu. Dok su neki hvalili napetu atmosferu i Paćinovu energičnu glumu, drugi su smatrali da film preteruje sa dramatičnošću i moralnim porukama. Ipak, publika je uglavnom dobro prihvatila ovaj spoj sudske drame i natprirodnog horora, koji ostaje prepoznatljivo obeležje filma.
