Prema najnovijem izveštaju koji su objavili Ekonomski institut u Beogradu i Privredna komora Srbije, realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije zabeležio je rast od oko 3,6% u prvih osam meseci 2023. godine u odnosu na isti period prošle godine. Ovaj rast svrstava Srbiju među najbrže rastuće ekonomije u Evropi.
Analize ukazuju da su najznačajniji doprinosi ovom rastu došli iz sektora drugih usluga, neto poreza i trgovine. Ipak, industrijska proizvodnja u avgustu 2023. godine pokazuje stagnaciju, sa padom od 0,5% u odnosu na prethodnu godinu, dok su rudarstvo i energetika beležili rast.
Kumulativno, od januara do avgusta, zabeležen je simboličan rast od 0,1%, što je rezultat eksterne pritiske poput sankcija i protekcionizma Evropske unije, kao i krize evrozone, koji su ograničili jači razvoj domaće proizvodnje.
Spoljnotrgovinska razmena nastavlja da raste, pri čemu je robni izvoz u prvih osam meseci povećan za 8,8%, a pokrivenost uvoza izvozom dostigla je 82,3%. Ovaj rast izvoza pretežno je potekao od kapitalnih i intermedijarnih proizvoda, sa najvećim doprinosom proizvodnje motornih vozila.
Prema podacima Evrostata, Srbija se može pohvaliti jednim od najviših međugodišnjih rasta u trgovini na malo u Evropi. Kada su u pitanju plate, neto zarade su u julu realno porasle za 9,2% u odnosu na isti mesec prošle godine, dok je prosečna neto zarada u junu bila 8,6% iznad vrednosti potrošačke korpe.
U avgustu je zabeležena mesečna inflacija od 0,5%, dok je međugodišnja inflacija iznosila 2,2%. U poređenju s tim, međugodišnja inflacija u EU iznosila je 3,2%, pri čemu je samo sedam od 27 članica imalo nižu inflaciju od Srbije u avgustu 2023. godine.
