Prema izveštaju istraživačkog kolektiva ETC, dve najveće kompanije u svetu kontrolišu gotovo 40% tržišta komercijalnog semena, dok četiri najveće firme drže 56% tržišta pesticida. Ovo predstavlja značajnu promenu u strukturi tržišta, gde su pre desetak godina deset najvećih kompanija imale sličan tržišni udeo.
Poljoprivrednici širom sveta suočavaju se sa sve manjim izborom dobavljača prilikom nabavke semena, pesticida, đubriva ili poljoprivrednih mašina. Ovaj trend nastaje kao rezultat dugotrajnih procesa spajanja i akvizicija među velikim kompanijama.
Jedan od najpoznatijih primera je kupovina američkog proizvođača semena i pesticida Monsanta od strane nemačkog Bajera 2018. godine. Takođe, spojene su kompanije Dau (Dow) i Dipon (DuPont), čime je nastao novi div Korteva agrisajens (Corteva Agriscience).
Pored toga, Potaš korporejšn (Potash Corporation) i Agrium su se spojili i formirali novu kompaniju Nutrien, dok je kineska Hem Čajna (ChemChina) preuzela švajcarsku Singentu (Syngenta).
Ove velike kompanije imaju prednost na tržištu i zbog toga što je razvoj novih pesticida značajno skup i zahteva mnogo vremena. U Evropskoj uniji, novi pesticidi mogu čekati na odobrenje od 7 do 10 godina, dok se broj odobrenih aktivnih supstanci smanjio sa više od 1.000 na oko 500 tokom proteklih 25 godina. Ovo otežava novim konkurentima da uđu na tržište.
Kritičari upozoravaju da ovakav monopol može učiniti globalni prehrambeni sistem ranjivijim na poremećaje, kao što su oni izazvani ratovima ili blokadama, koji mogu dovesti do rasta cena hrane i đubriva.
