Proučavanje drevnih ljudskih ostataka otkrilo je da su ljudi mogli konzumirati psihoaktivne supstance već pre 25.000 godina. Istraživači sa Univerziteta Grifit u Australiji pronašli su dokaze o konzumaciji betelovih oraha među ranijim stanovnicima indonežanskog ostrva Sulavesi.
U okviru studije, analizirani su skeletni ostaci dva lovca-sakupljača, jedan od njih je živeo između 25.000 i 16.000 godina, dok je drugi datiran između 7.600 i 6.300 godina. Na njihovim zubima otkriveni su neobični tragovi habanja, zaobljeni žlebovi koji sugerišu da su ovi ljudi sisali cele betelove orahe.
Betelov orah, seme palme Areca catechu, sadrži psihoaktivne supstance koje mogu izazvati blagu euforiju i povećanu budnost. Profesor Adam Brum, vođa istraživanja, istakao je da bi ovo moglo biti „najraniji dokaz upotrebe droge bilo gde u svetu“.
Ova supstanca, iako manje poznata u zapadnim društvima, zauzima četvrto mesto po učestalosti upotrebe na svetu, odmah nakon alkohola, kofeina i nikotina. Istraživanje, objavljeno u časopisu Science Advances, preispituje ranije pretpostavke da je upotreba psihoaktivnih supstanci počela tek sa razvojem poljoprivrede pre oko 13.000 godina.
Brum je naglasio da identifikacija drevnih praksi žvakanja betelovog oraha ukazuje na to da su moderna ponašanja u vezi sa konzumacijom droga duboko ukorenjena u tradicijama sakupljača. Istraživanje je pokazalo da čak i samo sisanje oraščića može osloboditi dovoljno psihoaktivnih jedinjenja da utiče na funkciju mozga.
Dok efekti ovog načina konzumiranja verovatno nisu bili tako snažni kao kod modernog žvakanja, to je moglo izazvati ozbiljna oboljenja desni. Betelov orah se i danas koristi u delovima Azije, gde se često meša sa drugim sastojcima i žvaće.
