Prema novom istraživanju objavljenom u Journal of Maps, značajan deo evropske srednje klase suočava se sa ozbiljnim izazovima kada je reč o stambenom zbrinjavanju. Naime, više od 70% stanovništva živi u oblastima gde prosečne plate ne omogućavaju kupovinu nekretnine površine veće od 70 kvadratnih metara, čak ni uz dugoročne kredite.
Autori studije, Franciska Zilker i Selim Banabak, ističu da je razlika između prihoda domaćinstava i cena stanova postala jedan od ključnih ekonomskih problema za srednju klasu. Visoke cene nekretnina, zajedno sa rastom kamata i troškova života, otežavaju mogućnost kupovine stana ili kuće.
Ova situacija dovodi do sve veće zavisnosti od roditeljske pomoći, nasledstva ili dvostrukih prihoda u domaćinstvima. Mladi parovi, koji žele da zasnuju porodicu, često odlažu kupovinu nekretnine, a oni koji se odluče na kredit, značajan deo svojih prihoda moraju da izdvajaju za otplatu.
Posebno su pogođeni veći evropski gradovi, gde cene nekretnina dostižu nesrazmerne visine. Čak i relativno dobro plaćen posao ne garantuje mogućnost kupovine stana u blizini radnog mesta. Ova situacija menja strukturu gradova, jer oni koji ne mogu da priušte kupovinu često biraju da žive dalje od urbanih centara, što dodatno produžava vreme putovanja do posla.
Paradoksalno, srednja klasa, koja je nekada bila temelj evropske ekonomske stabilnosti, sada se nalazi između visokih cena i niskih prihoda. Dok se najniži slojevi suočavaju sa osnovnim troškovima života, srednja klasa se nalazi u situaciji da su njeni prihodi previsoki za određene socijalne programe, ali nedovoljni za kupovinu nekretnina po tržišnim uslovima.
Ukoliko se trend rasta cena stanova nastavi, pristup stambenom prostoru mogao bi postati još ograničeniji. To može značiti da će evropski san o vlastitom domu postati privilegija samo onih koji već poseduju imovinu, dok bi mladi Evropljani mogli ostati bez iste ekonomske moći koju su imali njihovi roditelji sa sličnim primanjima.
