Poljoprivrednici u Evropskoj uniji su izrazili zabrinutost zbog značajnog smanjenja prinosa usled ekstremnih toplotnih talasa koji su pogodili region ovog leta. Ekonomisti predviđaju da će ovi gubici dovesti do rasta cena hrane u narednim mesecima.
Podaci Kopernikus službe za klimatske promene EU pokazuju da su jun i jul bili najtopliji meseci na zapadu Evrope. Postoji upozorenje na mogućnost daljih toplotnih talasa tokom avgusta i septembra, što dodatno komplikuje situaciju.
U Francuskoj, koja je jedan od vodećih proizvođača žitarica, rezerve podzemnih voda su ozbiljno smanjene, što je dovelo do smanjenja prinosa. Velika zadruga proizvođača povrća u Bretanji je najavila „istorijsku krizu povrća” sa procenjenim padom prinosa od 40% za grašak, 60% za brokoli i između 50% i 100% za artičoke.
Predsednik „Unileta”, udruženja proizvođača konzerviranog i smrznutog povrća, je nazvao situaciju „izuzetnom”, naglašavajući da su toplotne talasi pogodili severne i jugozapadne delove Francuske.
Stočari su takođe upozorili na povećan deficit u proizvodnji krmne hrane. Prema procenama, toplotni talasi su smanjili dnevnu proizvodnju jaja u Francuskoj za oko milion, dok su farme živine beležile visoke stope smrtnosti.
U severnoj Italiji, gde se uzgaja pirinač, polja su ostala bez vode, a neki usevi su u potpunosti uništeni. Poljoprivrednici u Španiji takođe prijavljuju značajan pad prinosa žitarica i nedostatak stočne hrane.
Nemačka organizacija poljoprivrednika je izjavila da će proizvodnja žitarica biti manja za 7%, odnosno 3,3 miliona tona u odnosu na prethodnu godinu. Najteže pogođeni regioni na jugu zemlje mogli bi doživeti potpuni gubitak useva.
U Poljskoj, postoji zabrinutost da bi učestale suše mogle dovesti do veće zavisnosti od uvoza hrane. Analitičari procenjuju da bi, prema informacijama RT Balkan, gubici usled toplotnih talasa mogli koštati EU između 50 i 180 milijardi evra.
