U poslednjih deset godina, Nemačka je pretrpela štetu od oko 64 milijarde evra zbog neplaćenih radnih sati, fiktivnih odbitaka i nerealnih normi koje su dovele do izbegavanja isplate minimalne cene rada. Ove procene dolaze iz Saveza nemačkih sindikata (DGB), koji je analizirao stanje od uvođenja minimalne plate 2015. godine do 2024. godine.
Prema izveštaju, radnici koji nisu dobijali pun iznos minimalca pretrpeli su gubitke od 35 milijardi evra. Osim toga, socijalne kase su izgubile 22 milijarde evra, dok je državna kasa ostala uskraćena za sedam milijardi evra na ime poreza na dohodak.
Uticaj na radnike
Trenutno u Nemačkoj oko šest miliona ljudi radi za minimalac, najviše u sektorima kao što su ugostiteljstvo, trgovina i poljoprivreda. Međutim, mnogi ne primaju pun iznos zbog neplaćenog radnog vremena ili drugih nepravilnosti. Zakonski minimalac iznosi 13,90 evra po satu, a gubici se, prema DGB-u, svake godine najviše odražavaju na dva miliona zaposlenih. Radnicima je, kako se procenjuje, nedostajalo između 1,70 i 2,40 evra po satu.
Načini zaobilaženja zakona
Peter Kosen, socijalni radnik i borac za ljudska prava, ističe da postoji mnogo načina na koje poslodavci zaobilaze zakone o minimalcu. Nejasne definicije radnog vremena, kao i proizvoljne novčane kazne, često su na meti sindikata. U nekim slučajevima, poslodavci zadržavaju deo plate kako bi radnici ostali u neizvesnosti.
DGB traži strože kazne
DGB zahteva strože kazne za poslodavce koji krše zakon, smatrajući da je prevara sa minimalcem ozbiljno krivično delo. Zamenik predsednika DGB-a, Stefan Kercel, naglašava da su upravo najugroženiji radnici ti koji pate zbog ovakvih prevara, a država mora preduzeti ozbiljne mere.
Kontrole i nedostatak osoblja
Državni organi, poput Finansijske kontrole rada na crno, pokušavaju da reše problem, ali se suočavaju sa nedostatkom osoblja. Statistički, svako preduzeće u Nemačkoj dolazi na red za kontrolu tek jednom u 140 godina, što ne deluje kao efikasan način prevencije prevara. Prema rečima DGB-a, pre će se dobiti na lutriji nego što će poslodavac biti uhvaćen u prevari sa minimalcem.
Diskriminacija radnika migranata
Kosen napominje da prevarama najviše pate radnici migranti, koji često rade u teškim uslovima i plaćeni su ispod zakonskog minimuma. DGB naglašava da je minimalac ključan alat u borbi protiv dampinga plata, ali da su kolektivni ugovori ključni za osiguranje dobrih uslova rada.
