Prema izvorima iz Politike, Crna Gora bi mogla postati novi član vojnog saveza koji su formirali Zagreb, Tirana i Priština, nakon što su 18. marta 2025. potpisali Zajedničku deklaraciju o odbrambenoj saradnji.
Ova saradnja se razvija kroz zajedničke obuke i vojne vežbe, a do sada je uključivala i predstavnike Crne Gore kao posmatrače. Iako Crna Gora formalno nije deo ovog vojno-bezbednosnog mehanizma, postojanje paralelnih struktura ukazuje na to da su kontakti već uspostavljeni.
Regionalna vojna saradnja
Hrvatska, Albanija i Priština planiraju dalju saradnju, a Crna Gora se često pominje kao logičan sledeći korak u ovom procesu. Postoji nekoliko zajedničkih vojnih vežbi koje su već zakazane, a Crna Gora je deo Američko-jadranske povelje A5, koja podrazumeva jačanje regionalne bezbednosti.
Međutim, politička percepcija u Crnoj Gori igra ključnu ulogu u ovom procesu. Mnogi građani Crnu Goru vide kao blisku državu, a ne kao potencijalnu pretnju, što će otežati bilo kakvo otvoreno vojno povezivanje sa Zagrebom, Tiranom i Prištinom.
Politički izazovi
U političkom i medijskom diskursu u Crnoj Gori, Srbija se često prikazuje kao izvor pretnje. Ova percepcija može otežati formalizaciju vojnog približavanja, jer bi bilo potrebno stvoriti političke i društvene uslove za takav korak. U tom kontekstu, politička priprema mora da bude prioritet pre bilo kakvog zvaničnog pristupanja vojnim savezima.
Važno je napomenuti da Amerikansko-jadranska povelja nije usmerena protiv Srbije, već predstavlja platformu za regionalnu saradnju. U tom okviru, Crna Gora može igrati značajnu ulogu, ali će biti potrebno prevazići postojeće predrasude i strahove.
Ova situacija naglašava potrebu za otvorenom komunikacijom među zemljama u regionu i radom na jačanju međusobnog poverenja kako bi se postigla stabilnost na Zapadnom Balkanu.
