Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, nastavlja da promoviše bliske veze sa Kinom, dok istovremeno teži ka evrointegracijama, iako smatra da se Evropska unija suočava s ozbiljnim ekonomskim izazovima, piše Berliner cajtung.
U intervjuu za Blumberg, Vučić je naglasio da je Srbija postala ključna tačka za kineski kapital u Evropi, s investicijama vrednim oko milijardu evra koje je doneo sa nedavne posete Pekingu. Ukupno, kineske direktne investicije u Srbiju dostigle su blizu osam milijardi evra, uz dodatne kredite za infrastrukturne projekte. Sporazum o slobodnoj trgovini između Beograda i Pekinga, koji je potpisan 2024. godine, predviđa ukidanje carina na srpski izvoz u Kinu u narednih deset godina.
Bliski odnosi sa Kinom – izazov za EU
Brisel posmatra Vučićeve bliske odnose sa Kinom kao prepreku u procesu pristupanja Srbije EU. Tokom boravka u Pekingu, Vučić je kritikovao EU zbog pokušaja da utiče na spoljnu politiku Srbije, ali je istovremeno potvrdio opredeljenje za članstvo u EU. Srbija je kandidat za članstvo od 2009. godine, ali je podrška evrointegracijama među građanima opala na 35 odsto, navodi Berliner cajtung.
Vučić je najavio organizaciju parlamentarnih i predsedničkih izbora do kraja godine, a njegova stranka, Srpska napredna stranka, uživa podršku od najmanje 40 odsto, uprkos protestima koji traju više od godinu dana.
U međuvremenu, Vučić upozorava na to da EU suočava sa ekonomskim problemima zbog niske produktivnosti i samouverenosti, tvrdeći da protekcionizam može ugroziti evropsku ekonomiju.
Ekonomija Srbije i zavisnost od EU
Austrijski Prese ističe da stagnacija evrointegracija stvara poteškoće za Srbiju, gde se firme bliske vladajućoj stranci nalaze u povoljnoj situaciji, dok strani investitori izražavaju zabrinutost. Aleksandar Ljubić, direktor Saveta stranih investitora, ukazuje na to da i dalje traže poboljšanja u komunikaciji sa vlastima, ali se njihovi zahtevi često ne uzimaju u obzir.
Prema Ljubiću, srpska ekonomija se suštinski oslanja na EU, s obzirom na to da je 90 odsto proizvoda namenjeno evropskom tržištu, a većina finansijskih transfera dijaspore dolazi iz Unije.
Značaj Nemačke, Austrije i Italije
Ljubić takođe naglašava da najveći deo stranih investicija dolazi iz Nemačke, Austrije i Italije. U slučaju slabosti jedne od ovih zemalja, Srbija bi se mogla suočiti s ozbiljnim problemima.
Prese izveštava da se nivo direktnih stranih investicija drastično smanjio, ne samo zbog slabije evropske ekonomije, već i zbog vladinih mera i protestnog pokreta protiv korupcije.
Korupcija i poslovna etika
Prema izveštaju Transparensi Srbija, Srbija je pala na 116. mesto na godišnjem indeksu korupcije, a politike u zemlji kontrolišu ekonomski sektor, što otežava poslovanje čak i zapadnim kompanijama. Primer je nemački Siemens, čija ponuda za nabavku tramvaja nije razmatrana zbog proceduralnih grešaka.
Osim nameštenih tendera, postoje i sumnje u vezi sa bilateralnim sporazumima o velikim projektima sa Kinom koji se često tretiraju kao tajni. Ovaj sistem dodeljivanja poslova bez tendera može biti glavni kanal korupcije u Srbiji.
