Godišnja poseta Vladimira Putina Kini postala je retkost u poslednjih pet godina, posebno nakon izbijanja rata Rusije protiv Ukrajine. Tokom ovog putovanja, Putin je došao sa velikom delegacijom, a pažnja medija usmerena je na njegov susret sa kineskim predsednikom Sijem Đinpingom, s obzirom na to da je američki predsednik Donald Tramp posetio Peking samo nekoliko dana ranije.
Nema dogovora o novom gasovodu
Oba lidera su se na samitu složila u vezi sa strateškim partnerstvom i prijateljstvom, potpisavši više od dvadeset sporazuma, uključujući one u oblasti veštačke inteligencije i energetike. Ipak, jedno od ključnih očekivanja Rusije, izgradnja gasovoda ‘Snaga Sibira 2’, ponovo nije ostvareno, kako navodi Seren Urbanski, profesor istorije Istočne Evrope na Univerzitetu Rur u Bohumu.
Rusija već duže vreme pregovara o ovom projektu, ali Kina očigledno ima jaču pregovaračku poziciju. Iako su ruski predstavnici nakon posete izjavili da su blizu dogovora, detalji ostaju nejasni. Gasovod ‘Snaga Sibira 2’ bi omogućio isporuku do 50 miliona kubnih metara gasa godišnje iz Zapadnog Sibira do Kine.
Urbanski ukazuje na to da će cena gasa i uslovi ugovora ostati sporna pitanja, jer Kina očigledno dominira u pregovorima oko ovog projekta. Problemi u Ormuskom moreuzu, koji su izazvani američko-izraelskim sukobom protiv Irana, nisu značajno promenili ovu dinamiku.
Kakav je stav Kine prema ratu u Ukrajini?
Tokom sastanka, zapažena je oštra retorika prema Sjedinjenim Američkim Državama. Iako se očekivao umereniji ton nakon Trampove posete, Braun ističe da je kritika SAD bila prisutna. Putin i Si su se usprotivili „jednostranoj hegemoniji“ u svetu, a ruski predsednik je citirao Mao Cedunga o „američkom imperijalizmu“.
Kineska pozicija prema ratu u Ukrajini se opisuje kao „proruska neutralnost“. Iako formalno Kina nije strana u sukobu, ona podržava Rusiju kupovinom energenata i izvozom robe koja može imati vojnu primenu. Stručnjaci smatraju da se ova situacija neće menjati.
Dalji potezi Rusije biće presudni
Ukrajinska stručnjakinja Natalija Plaksijenko-Butirska naglašava da zavisnost Rusije od Kine raste, a ishod posete može se videti kroz buduće poteze Moskve. Ona veruje da će eskalacija sukoba značiti nastavak rata. Plaksijenko-Butirska ne očekuje da će Kina vršiti pritisak na Rusiju da završi rat, već da će se aktivnije uključiti u diplomatiju tek kada Rusija bude spremna za to.
