Vladimir Pištalo i Miljenko Jergović, rođeni u Sarajevu, razgovarali su o književnosti, umetnosti i svojim životnim iskustvima u prepunoj palati „Madlena”. Njihova povezanost seže duboko u lične priče koje su oblikovale njihov rad. Jergović je istakao kako je za pisca od značaja da potiče iz razvedenih porodica, što često donosi posebnu perspektivu.
Jergović, koji je nedavno osvojio Lajpcišku nagradu za evropsko razumevanje, podelio je deo svog emotivnog govora. U njemu je govorio o simbolici starih cipela koje se nalaze pred ulazom svake seoske kuće, naglašavajući bogatstvo jezika i razumevanja unutar Evrope. „Svaki jezik je svet za sebe,” rekao je on, podsećajući na važnost kulturne raznolikosti.
Pomenuli su i značaj Johana Sebastijana Baha, koji je u Lajpcigu proveo 27 godina, postavljajući pitanje o zaboravljenim istorijskim ličnostima. Jergović je podsetio na Pištalovu knjigu „Noći” iz osamdesetih, govoreći o umetničkom uticaju koji je Pištalo imao na književnu scenu.
„Lepota stvarnosti može biti izuzetno inspirativna,” rekao je Jergović, naglašavajući kako se u Pištalovim delima može osetiti autentičnost svakodnevnog života. Njegov putopis o Istanbulu prikazuje duboku emotivnu povezanost sa morem, što za nekoga ko dolazi iz unutrašnjosti predstavlja trajno čudo.
Na kraju, Jergović je istakao kako biti pisac u zemljama poput Srbije, Makedonije ili Hrvatske donosi posebne izazove i prednosti u odnosu na život u razvijenijim zemljama kao što je Švajcarska, gde su uslovi često previše stabilni da bi inspirisali kreativnost.
