U svetlu trenutne situacije na Bliskom istoku i naglog rasta cena nafte, postavlja se pitanje da li se suočavamo sa novom naftnom krizom poput onih iz 1973. i 1979. godine. Tada su arapske zemlje proizvođači nafte smanjile proizvodnju, što je dovelo do rasta cena i uvođenja mera štednje u mnogim zapadnim zemljama, uključujući i Nemačku koja je na primer, uvela četiri nedelje bez automobila.
Prema rečima Fatih Birola iz Međunarodne agencije za energiju (IEA), trenutna situacija predstavlja „najveću pretnju energetskoj bezbednosti u istoriji čovečanstva”. Birol ističe da je trenutna kriza gora od onih iz sedamdesetih godina, kada je nedostajalo oko pet miliona barela nafte dnevno, dok danas taj broj iznosi čak jedanaest miliona barela.
Razlike između prošlih i sadašnjih kriza
U sedamdesetim godinama prošlog veka, smanjenje ponude nafte dovelo je do porasta cena, što je rezultiralo inflacijom i opadanjem industrijske proizvodnje. S druge strane, danas, iako su cene takođe u porastu, situacija je nešto drugačija. Klaus-Jirgen Gern iz Instituta za svetsku ekonomiju ukazuje na to da cene nafte nisu porasle tako naglo kao tada, kada su se učetvorostručile između 1973. i 1974. godine.
U ovom trenutku, trenutni pad ponude nafte je izazvan ratom s Iranom i zatvaranjem Ormuskog moreuza. Prema Gernovim rečima, današnje visoke cene su rezultat trenutne situacije, a ne dugotrajnog trenda.
Uticaj ratnih sukoba na energetsku infrastrukturu
Birol navodi da je više od 40 energetskih postrojenja u devet bliskoistočnih zemalja oštećeno usled sukoba. Čak i ako dođe do okončanja rata, potrebno je vreme da se oštećena postrojenja ponovo stave u funkciju. Na primer, Katar je upozorio da bi iranski napadi mogli smanjiti isporuke tečnog prirodnog gasa za 17% tokom narednih godina.
Hitne mere i rezerve nafte
Kako bi se zadovoljila potražnja, mnoge zemlje su uvele hitne mere. Prema podacima IEA, globalne rezerve nafte dostigle su najviši nivo od februara 2021. godine. Ove rezerve omogućavaju ublažavanje trenutnih poremećaja u snabdevanju, a deo rezerve je već pušten u promet kako bi se smanjio deficit na tržištu.
Budućnost i potencijalne mere štednje
Neizvesnost oko trajanja sukoba s Iranom može dodatno uticati na tržište. Iako situacija nije toliko alarmantna kao u sedamdesetim, posledice rata se već osećaju u ekonomiji. Kako bi se smanjila potrošnja, neke zemlje su već uvele mere štednje, poput Pakistana koji je pozvao navijače da prate sportske događaje putem televizije kako bi uštedeli gorivo.
