Prema najnovijim podacima američkog Nacionalnog centra za sneg i led, površina leda u arktičkim morima tokom zime je dostigla rekordno nisku vrednost. U trenutku najvećeg širenja, površina leda iznosila je samo 14,29 miliona kvadratnih kilometara, što predstavlja smanjenje od 1,3 miliona kvadratnih kilometara u odnosu na prosečne zimske vrednosti iz perioda od 1981. do 2010. godine.
Volter Majer, vodeći naučnik u Centru za sneg i led, naglašava da sa porastom temperatura u polarnim regionima dolazi do smanjenja šansi za formiranje leda. On predviđa postepeni pad leda, što može imati dugoročne posledice za klimu na Zemlji.
Prostiranje arktičkog morskog leda je ključno, jer svetla površina leda odbija Sunčevu svetlost nazad u svemir. Bez leda, more apsorbuje više toplote, što izaziva dodatno zagrevanje. Ovaj proces može dovesti do ozbiljnih klimatskih promena, uključujući povećane rizike od suša i obilnih padavina.
Podaci Svetske meteorološke organizacije pokazuju da je period od 2015. do 2025. godine bio najtopliji u zabeleženoj istoriji. Koncentracija gasova sa efektom staklene bašte dostigla je nivo koji planeta nije imala u poslednjih 800.000 godina, otežavajući tako oslobađanje toplote.
Uprkos ovim zabrinjavajućim podacima, led na Antarktiku se u poslednje vreme ne topi brže nego pre, iako je i dalje ispod proseka iz poslednje tri decenije.
