Prema podacima organizacije Freedom House, sloboda interneta se meri u 208 zemalja, a one se svrstavaju u tri kategorije: slobodne, delimično slobodne i neslobodne. Ova klasifikacija obuhvata pravo građana na slobodno izražavanje, pristup informacijama i mogućnost deljenja mišljenja bez cenzure ili pritiska.
Island se ponovo ističe kao lider u oblasti digitalnih prava, zadržavajući titulu zemlje sa najslobodnijim internetom. Uz minimalna ograničenja i jaku pravnu zaštitu privatnosti korisnika, Island postavlja standarde za ostale demokratske države.
Pad sloboda u zapadnim demokratijama
Međutim, ni zapadne demokratije nisu imune na opadanje digitalnih sloboda. Sjedinjene Američke Države i Ujedinjeno Kraljevstvo, iako i dalje u kategoriji slobodnih zemalja, beleže pad u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj trend ukazuje na moguće slabljenje zaštite građanskih prava u digitalnom prostoru.
U poređenju sa drugim zemljama kao što su Kostarika i Estonija, koje beleže bolje rezultate, opadanje sloboda u SAD-u i UK postaje još uočljivije.
Tehnološki napredak sa ograničenjima
Južna Koreja, premda je tehnološki napredna i ima razvijen digitalni sektor, klasifikovana je kao delimično slobodna zemlja. Njena ocena od 65 ukazuje na to da napredna tehnologija ne garantuje uvek potpunu slobodu izražavanja na internetu.
Napredak Indije
Nasuprot tome, Indija, koja se nalazi u kategoriji delimično slobodnih zemalja, beleži poboljšanja u odnosu na prethodnu godinu. Smanjenje gašenja interneta i bolji pristup onlajn platformama doprinose napretku digitalnih prava u ovoj velikoj zemlji.
Kina i Mjanmar na dnu liste
Na dnu liste slobode interneta nalaze se Kina i Mjanmar, sa samo devet poena od maksimalnih 100. U Kini, vlasti sprovode strogu cenzuru, nadziru online aktivnosti i kontrolišu sadržaj na društvenim mrežama. Slična situacija je i u Mjanmaru, gde su pristupi nezavisnim medijima i platformama često ograničeni uz obrazloženje nacionalne bezbednosti.
