Promene u jeziku su prirodan proces, ali kada se koristi automatski prevod sa engleskog jezika, dolazi do veštačkih izmena koje nisu u skladu sa srpskim jezikom. Nepismenost, u kombinaciji sa brzom razmenom informacija na društvenim mrežama, stvara haotičnu situaciju u komunikaciji. Kao rezultat, mnogi izrazi se neproporcionalno kopiraju, uzrokujući dodatne probleme.
Jedan od najčešćih primera je upotreba reči „ikad(a)”, koja se često koristi na društvenim mrežama, ali i u štampi, bez odgovarajućeg glagola. Dok u engleskom jeziku izraz „best book ever” može biti sasvim u redu, u srpskom jeziku ispravan oblik bi bio „najbolja knjiga koja je ikada napisana”.
Rajna Dragićević, univerzitetska profesorka, ukazuje na to da se uticaj engleskog na srpski često primećuje na leksičkom planu, ali da su gramatički uticaji mnogo opasniji. Na primer, fraze poput „najbolji film ikada” su neprihvatljive i bolje ih je formulirati kao „najbolji film koji je ikad snimljen”.
Dragićević takođe naglašava da se fraze iz stranih jezika ne mogu mehanički prevoditi. Izraz „It’s not my cup of tea” ne može se doslovno prevesti na srpski, već je bolje koristiti izraze poput „nije za mene” ili „ne odgovara mom ukusu”.
Kada se govori o saučešću, reč „iskreno” često je suvišna. Sama reč „saučešće” podrazumeva učešće u tuzi, pa naglašavanje iskrenosti postaje nepotrebno. Rajna Dragićević objašnjava da pridevi poput „iskren” i „dubok” imaju različita značenja i ne bi trebalo da se mešaju.
Jedan od novih izraza koji se pojavio kao rezultat automatskog prevođenja je „naslov”, koji se često koristi umesto reči „knjiga”. Ova promena nije opravdana, jer se u srpskom jeziku ne može koristiti sinegdoha na taj način. Umesto da se govori o „novim naslovima”, bolje bi bilo reći „novim knjigama”.
Nažalost, ova praksa postala je uobičajena. Izdavači se hvale novim „naslovima”, a novinari ih prenose bez razmišljanja. Kada me pitaju da li sam pročitala novi nagrađeni naslov, odgovaram: „Naslov jesam, knjigu još nisam.”
